Анкара не одустаје од чланства у ЕУ

Од нашег специјалног извештача
Анкара – Безмало 23 године је прошло од када је Турска предала апликацију за пуноправно чланство у тадашњој Европској економској заједници, а сада Европској унији, али учлањење ове земље у ЕУ се и даље не назире. Споро напредовање ка чланству у ЕУ, као и стварање својеврсне контроверзе око овог питања, нагони бројне експерте, али и лаике, да кажу како Турска никад неће постати део европске породице народа. Међутим, званична Анкара не обазире се на овакве процене већ спроводи нову стратегију према којој би до краја 2013. требало да у потпуности припреми своје преговарачке позиције у свих 35 поглавља која су део преговора са ЕУ о томе како и у којим роковима ће будућа земља чланица применити европско право.

Турски Генерални секретаријат за европске послове већ је направио листу закона које је неопходно усвојити, а први човек ове институције каже да се стратегија заснива на четири стуба, односно фазе у реализацији. Волкан Бозкир, генерални секретар за европске послове, објашњава да у првој фази планирају да отворе и затворе 16 поглавља у преговорима са ЕУ.

„У другој фази ћемо, без обзира шта се дешавало у ЕУ, односно да ли ће бити политичке воље међу чланицама Уније, почети рад на 19 поглавља тако да их све затворимо, односно припремимо преговоре до 2013. године. То је технички могуће јер смо имали такозвани скрининг нашег стања, а и ову врсту рада је применила на пример Хрватска, што јој је касније омогућило да у једном дану и званично отвори преговоре за чак десет поглавља”, објашњава Бозкир и додаје да ће то Турској омогућити да касније брже реализује стварне преговоре са ЕУ када у Унији буде било политичке воље да се преговори одблокирају.

Први човек Генералног секретаријата за европске послове каже да трећи део њихове стратегије представља политичка реформа ради испуњавања политичких критеријума за улазак у ЕУ, док је четврти део комуникациона стратегија, која подразумева објашњавање грађанима шта за њих значе ЕУ интеграције.

У једном тренутку 75 одсто грађана Турске је подржавало европске интеграције, а према речима Бозкира и са кампањом дезинформација и стварањем табуа од те теме, подршка јавности је и даље висока и сада износи око 60 одсто.

„У свим односима, а нарочито у дипломатским, кључна реч је интерес, односно да ли постоји заједнички интерес да се нешто уради. Уколико ЕУ буде имала интереса да прими Турску, то ће се и догодити”, каже Бозкир.

Према речима професора Мустафе Кибароглуа, са одсека за међународне односе Билкент универзитета у Анкари, ЕУ зазире од Турске јер је огромна и када дође у неко друштво она је као булдожер – и економски и културни.

За разлику од Волкана Бозкира, који сматра да религија није главна препрека, професор Кибароглу каже да нарочито после терористичких напада ислам јесте озбиљно питање у Европи и да то треба отворено рећи. Он додаје да је значајан и економски фактор јер је бруто домаћи производ само Истанбула знатно већи од БДП-а многих садашњих чланица ЕУ.

Према његовим речима, Турска је изгубила апетит за учлањење у ЕУ и то је резултат више фактора међу којима су дуги преговори, потом економска питања, али и безбедносна питања са Јерменијом, Сиријом и Ираком. Осим тога, ту је и психолошки фактор јер „ако вас неко неће онда ни ви не желите да уђете по сваку цену у то друштво”.

„Без обзира на све, сматрам да би Турска требало да остане на европском путу јер је то простор добар за нас”, додаје професор Кибароглу.

Јусуф Канли, колумниста и донедавни главни и одговорни уредник једне од најутицајнијих турских дневних новина „Хуријет”, истиче да је људима у Турској досадило одуговлачење европских интеграција и да се медији тим темама све мање баве.

„Нисам сигуран да Турска жели да се учлани у ЕУ, као што нисам сигуран ни да ЕУ жели да прими Турску у своје редове. Уколико реформишемо земљу по ЕУ стандардима, поставља се питање зашто да уопште улазимо”, каже Канли и истиче да Турска пре свега најхитније мора да смањи огромне социјалне разлике у земљи.

У разговорима са представницима турске политичке и интелектуалне елите, општи је утисак да водећи људи у Турској сматрају да уколико спроведу реформу државе и друштва, није ни важно да ли ће Турска постати чланица ЕУ.

„Уколико ЕУ после наших реформи не буде желела да нас прими у чланство, Турска ће рећи – па шта. Међутим, сматрам да када дођемо на ниво да будемо у потпуности спремни за улазак у ЕУ, њој ће бити веома тешко да нас одбије”, истиче први човек Генералног секретаријата за европске послове.

Ненад Радичевић