Експонати у коферу

Кустоси сваке путујуће изложбе имају, поред многих других, и један сталан, универзалан проблем – како експонате допремити са локације на локацију а да то буде истовремено практично, једноставно и, по изложбене предмете, безбедно. Једно од оригиналних решења,

приказано у Музеју примењене уметности на изложби „Дизајн површине – комуникациони дизајн у Немачкој” (отворена до 12. фебруара) изгледа овако: радови 150 дизајнера смештени су у фиоке великих металних кофера, такозваних флајт-контејнера; фиоке се увлаче и извлаче по жељи посетилаца; на тај начин дизајнери преко својих радова „на даљину” комуницирају са публиком. Концепт је неуобичајен али веома прикладан. Сасвим у складу са изложбом, која се бави различитим видовима комуникације.

– Оно што је код ове изложбе необично јесте то да форма изложбе прати њену суштину. Наиме, део излагачке инфраструктуре су кутије у којима је изложба допутовала и у којима су истовремено изложени експонати током саме презентације у нашем Музеју. Експонате овако вадите као кад из кофера вадите ствари после путовања. Када се то све упакује и затвори добија се такозвани флајт-контејнер, који је врло практичан а у самом изложбеном простору врло је ефектан. На овај начин обликује се и мења галеријски простор, чинећи интерактивну везу између изложбе и публике – објашњава Дејан Сандић, кустос Музеја примењене уметности.

Изложба, која прати савремени свет дизајна у Немачкој, а која је организована у сарадњи са Гете институтом и Немачким саветом за дизајн, обухвата цртеже и илустрације, типографске фонтове, графичко уређење књига и часописа, препознатљиве логотипе и боје појединих брендова, комплетне визуелне идентитете компанија, саобраћајних знакова, веб страница и сајтова. Све је то у две речи обухваћено оним што зовемо „комуникациони дизајн” а што, како каже Сандић, говори о томе да сви живимо у реалности коју умногоме стварају дизајнери. Поготово када је реч о оријентацији у простору.

– Цео идејни концепт изведен је из онога што се педесетих и шездесетих година прошлог века звало визуелна комуникација. То је сад мало надограђено па, поред графичког дизајна, типографије и оријентационог дизајна, имамо и корпоративни дизајн и дизајн дигиталних медија, који је све популарнији и производ је модерног времена. Многи се, међутим, питају шта је то дизајн оријентације. То је заправо дизајн читавог низа знакова и симбола (саобраћајних знакова, знакова усмеравања у тржним центрима, аеродромима, железничким станицама) који служе управо ономе што им име каже – да нас оријентишу у простору. Уколико вам у неком простору није једноставно да се снађете и кад неког нешто додатно морате да питате, то значи да је оријентациони дизајн лоше осмишљен – додаје Сандић.

Међу четрдесет дизајнера и дизајн студија чији су радови представљени на изложби, има и аутора из Србије који тренутно живе и раде у Немачкој. Интернационални карактер изложбе тако провејава кроз читаву концепцију, стављајући у први план савремене токове овог облика стваралаштва.

М. Димитријевић