Федра је неостварена жеља

„Још сам у сузама. Тек сам завршила пробу сцене са Мирјаном Карановић. Играм њену мајку. У питању је изузетно емотивна ситуација. Три пута смо је понављале. То је тај наш паралелни живот. Сетила сам се колеге Браниславa Лечића који нам је причао да глумац у Немачкој не одговара за саобраћајни прекршај сат времена после представе. И заиста, после напорне пробе, или представе потребно је извесно време да глумац дође себи”.

Овим речима је започела разговор за „Политику” Бранка Петрић, глумица у тиму који у Југословенском драмском позоришту ствара представу „Драма о Мирјани и овима око ње”. Премијера представе младог хрватског аутора Ивора Мартинића, у режији Иве Милошевић, очекује се средином фебруара.

– Добро је рекла Ива Милошевић да су људи можда више него икада суштински удаљени једни од других, иако је могућност и доступност комуникације много лакша него раније. Управо о томе и говори наша представа. Драма је снажна, реална, опомиње. Говори, поред осталог, и о односу мајке и кћерке: да нисте ни свесни тренутка када дође до размимоилажења између родитеља и деце. Односно, када се и како догоди да свако крене својим путем. И колико је тешко да се ти путеви поново укрсте. Можда тек на крају, када је све готово. Када не може да се оде на поправни испит, јер више нема времена. И када остану само питања: Шта сам могао да урадим? Да ли је могло да буде другачије? Зашто је морало да буде тако? Кроз тумачење таквих сцена, односа, ситуација, свако негде, у неким назнакама, провлачи свој живот. Глума је, поред осталог, и могућност да извлачимо из наших сећања искустава, емоције, патње, радости, поразе, весеља... и, наравно, много тога неухватљивог – каже Бранка Петрић.

Лично могу да будем срећна, додаје наша саговорница, што је моја мајка била нешто друго од ове маме коју тумачим у „Драми о Мирјани и овима око ње”. Али је негде моја бака била врло слична. Често кажем свом супругу Бекиму Фехмиу да би га моја бака јако волела, јер су јој импоновале снажне, чврсте личности.

И поред тога што је пет и више деценија на сцени, Бранка Петрић као да не зна за предах. И даље вредно ради. Присутна је и у позоришту, и на телевизији, и филму.

– Још за себе не могу кажем да сам у прошлом, већ у времену трајања. Научила сам да из најтежих ситуација извлачим оно што је позитивно. Да све што ми се деси и што ми иде у сурет морам да примим. То је моје сидро. Колико нам је само радости донела представа „Буба у уху”, више од 1.500 извођења. Сцена има моћ, даје снагу. Ипак, живот је непредвидив. Морала сам да закидам и од породичног живота, и од сцене. Не смем још да направим резиме. Да себи поставим питање да ли сам имала право. Можда, ипак, породица није смела да буде закинута, али када сте уметник, то је тако. Ево, пре две године сам први пут певала у представи „Брод плови за Београд” заједно са глумцима-певачима из Атељеа 212 – прича глумица.

Бранка Петрић је раније често путовала у Америку. Њен син Уликс Фехмиу тамо живи. Други син Хедон на релацији Београд–Њујорк.

– Сада ми је све теже да путујем. Треба прећи океан. Супруг Беким завршио је други део своје књиге „Блиставо и страшно”. Он се повукао из уметничког живота, тако је одлучио. Често му кажем: Како можеш тако, па ти си глумац?! Али кад неко ко је чврст донесе такву одлуку, ту је крај. Неко би се можда и поколебао када дођу фини млади људи да му понуде нову улогу, али Беким не попушта. Одбио је, чак и Уликса, прича Бранка Петрић, и присећа се својих улога, представа, гостовања, дружења.

– Мојих 100 ликова у исто толико представа су моји знакови поред пута. Сценски сусрети са Есхилом, Брехтом, Камијем, Ацом Поповићем, Љубом Симовићем, Душаном Ковачевићем, Миленом Марковић... били су за мене велики изазов, напор, али и радост. Ипак, остају и неке моје неостварене жеље, рецимо Расинова „Федра”, коју је у генијалном преводу мог првог управника, песника Милана Дединца, тако сјајно играла Марија Црнобори. Знам је напамет. И сада ми се деси у мом родном Новом Винодолском да ухватим себе како говорим Федру када је мирно море, и када пливам по јутарњој бонаци. Публика су ми само галебови и понеки зачуђени пливач, раноранилац, каже глумица.

Борка Требјешанин