Београд у троуглу Косово – РС – Брисел

Најпре је председник Србије Борис Тадић рекао да Србија никада не би подржала референдум који води ка цепању Босне и Херцеговине, а затим је премијер Републике Српске Милорад Додик саопштио да тај ентитет „нема на дневном реду референдум о сецесији и статусу, него о подршци Дејтонском споразуму”. Такав редослед потеза оставио је утисак да Србија, у настојању да избалансира однос према неуралгичним тачкама у региону, укључујући и Косово и Метохију, иде у сусрет ставу Брисела и Вашингтона да је БиХ у овом тренутку горући проблем на Балкану.

Има ли скривених веза између политике коју Београд спроводи када је реч о Косову и оној везаној за Републику Српску и БиХ? Да ли сада, када на Косову покушава да задржи чврст и непоколебљив став, Србија према РС настоји да заузме позицију коју ће Брисел и Вашингтон препознати као конструктивну?

Ивану Вејводи, председнику Балканског фонда за демократију, не чини се да је то тако. „Београд већ дуги низ година има начелан став да подржава и гарантује Дејтонски споразум, да је целовитост и суверенитет БиХ апсолутно неупитна ствар и да се све чини, колико је реално могуће, да се БиХ развија на том плану. Ја не бих повезивао то на тај начин – да ако нешто не иде на Косову, компензује се неком јачом изјавом у вези с РС. Наравно да је све повезано са свим, што би рекли дијалектичари, али ипак су то различите ствари. БиХ јесте суверена држава, чланица УН, с којом Србија има дипломатске односе, уз специјалне везе с РС. Косово је нешто што је потпуно другачије од тога”, каже Вејвода.

Миљенко Дерета, извршни директор Грађанских иницијатива, сматра да су обе политике, ако се уопште може говорити о две политике, део политике Србије према региону и према ЕУ. „Србија је јасно дефинисала своју политику према Косову и спроводи је, чини ми се, релативно меко. Када је реч о РС, ствари су неупоредиво сложеније, али мислим да Србија не игра довољно тврдо према РС и довољно флексибилно према БиХ”, сматра он.

Политику о којој је реч Дерета види као шаховску партију: „Вучете потезе на једном крилу шаховске табле имајући у виду каснији развој догађаја”. Према његовом мишљењу, Београд у овом тренутку доста добро води ту партију. Још није жртвовао ниједну фигуру, држи неку равнотежу на табли и избегава непотребне ризике.

Историчар Чедомир Антић, председник Напредног клуба, сматра да власти у Београду праве исту грешку као Слободан Милошевић. „Милошевић се поигравао тиме да, као, брани Републику Српску, брани Косово, а, као, споразумева се око Крајине, па смо на крају остали без свега. Ако немате конзистентну, јасну, разумну политику, ви не можете да напредујете.” Он оцењује да је све оно што се сада ради у вези с Косовом и РС – менаџмент кризом. „Зашто сада нису заинтересовани за РС као у време када су водили родбину, мајке које потичу из РС, на изборе, када су потписивали споразум о специјалним везама и ишли тамо. Због тога што нема избора у Србији”, пита Антић.

Колико су потези Београда условљени циљем уласка у ЕУ, колико се у својој регионалној политици води интересима и захтевима  Брисела?

Антић, који сматра да је садашња влада наклоњенија идеји ЕУ, него идеји очувања КиМ или РС, каже да су 45 одсто проблема нашег суверенитета и заштите нашег народа у БиХ – ЕУ и САД, а 55 одсто су наши унутрашњи проблеми. „Кад бисмо имали постојаније елите, када бисмо били озбиљнији и имали трајнију политику, и када бисмо мање мислили на странке и изборе и повећање плата и пензија мимо рада и стања у пензијском фонду, онда бисмо могли да отворено и јасно изађемо пред наше партнере из ЕУ и САД и да кажемо шта су наши интереси, где смо спремни да идемо на компромис, а где нисмо спремни. То до сада није био случај јер ми лутамо. Не само политички, лутамо чак и са опредељењем где је наша развојна шанса – да ли, рецимо, Коридор 10 или Коридор 11.”

Истичући да је Србији као држави и друштву у интересу да регион буде стабилан и да стално јачају основе мира (превазилажење нерешених питања – од повратка избеглих и расељених, до дефинисања граница на Дунаву), Иван Вејвода каже да све земље у региону знају да ће брже и боље напредовати у европским интеграцијама ако покажу да су кадре да имају добре међусобне односе.

-----------------------------------------------------------

Тодорић: Једина могућа политика

Владимир Тодорић, директор Правног форума, оцењује да је ова регионална политика Београда једина могућа. „Очигледно је да Београд жели да учествује у процесу помирења, а сада се усваја и резолуција о Сребреници и то треба да покаже искрени приступ тој европској политици. Мислим да регионална политика тренутно није фактор успоравања европских интеграција. У тренутној политици према Косову не видим проблем. Београд ту једноставно има мали маневарски простор и не може ту нешто битно да мења. Србија је била максимално конструктиван када је реч о Косову и Еулексу, али црвена линија преко које не може је укидање постојеће српске самоуправе, а такав приступ и не постоји на нивоу ЕУ. Она не може да оспорава интегритет БиХ јер би тиме довео у питање целовитост сопствене земље коју заступа. Али опет је евидентно да мора да подржи РС на један суптилан, дискретан начин, и мислим да је то легитимно”, каже Тодорић.

„Наша власт (са малим изузетком Коштуничине владе у једном периоду) није имала јасну визију шта би радила с РС. А када је реч о Косову, наша политика је била слепа 90-их, а од 2000. главна ствар је био менаџмент кризом. Најважније је било да се не преузме кривица, да се не преузме одговорност. Исто је и када је било речи о подели Косова. Знали су наши политичари да то није популарно у народу и пре су били спремни да изгубе све, него да сачувају макар део.”

Б. Баковић