Дишемо загађени ваздух

Загађеност ваздуха у престоници мери се на 16 места и у 72 одсто свих мерења показује повишене вредности одређених канцерогених супстанци.

– Највећи загађивач ваздуха је саобраћај, али у нашем граду има и око 80 великих предузећа и бројних приватних погона – објаснила је др Елизабет Пауновић, заменик секретара градског Секретаријата за заштиту животне средине, и набројала највеће потенцијалне еколошке носиоце ризика: Индустрију боја и лакова, Прву искру у Баричу, Техногас, Технохемију, која је велико складиште, и Термоелектрану у Обреновцу.

У децембру 2004. године Министарство за заштиту животне средине донело је уредбу према којој су сва предузећа дужна да доставе студију процена и мера за заштиту током редовног рада, као и у случају акцидента.

– Врло мали број је, међутим, заиста доставио планове и процене. Кад би се законске процедуре поштовале, било би много мање инцидената – рекла је Тања Срнић-Станимировић, начелник за мониторинг, превенцију и заштиту од удеса.

Министарство за заштиту животне средине донело је и уредбу о начину превоза опасних материја. Нежељени догађаји у саобраћају, изливање и растурање опасних материја на овај начин су у великом броју случајева спречени, али увек постоје нежељене и непредвиђене ситуације.

–Дивље депоније и опасне материје које се нелегално складиште у шумама не можемо да контролишемо – објаснила је овај проблем Тања Срнић-Станимировић.

Кад је у питању загађен ваздух, то је свакодневни проблем Београђана, а највећи узрочник је саобраћај.

– Аутомобили испуштају у ваздух полицикличне ароматичне угљоводонике, супстанцу која је канцерогена. Права слика колико удисање оваквог ваздуха утиче на здравље Београђана показаће нам ускоро, јер европска комисија финансира пројекат којим ће се добити резултати тих испитивања. Одабрана су три града – Београд, Лођ у Пољској и Витербо у Италији – казала је др Елизабет Пауновић и додала да је за Београд било потребно да се уради и додатно испитивање, које се тиче начина исхране наших људи. Ова супстанца се налази и у роштиљу и у димљеном месу које ми толико волимо. На срећу, црни лук који једемо уз роштиљ штетност ове супстанце неутралише, објаснила је Елизабет Пауновић и додала да су проблем у нашој исхрани ђубрива која се користе, а садрже тешке  метале и пестициде.