Пруга смрти усред велеграда

Сваке године се на делу железничке пруге Београд–Панчево, који се налази поред Пољопривредне школе у насељу Крњача, догоди пет до шест тешких несрећа у којима углавном страдају деца и стари, а незгодама кумује подземни пролаз испод шина који је на несрећу често непроходан. Због тога су становници приморани да прелазе небезбедан део пруге, што доводи до незгода.

Насеље "Браћа Марић" које се налази поред Панчевачког пута броји око 5.000 душа. Невоља ових житеља је у томе што се сва инфраструктура, пошта, дом здравља, библиотека, вртић, електродистрибуција, налази на Зрењанинском путу, односно удаљена је три километра од овог насеља. Једна трећина деце из "Браће Марић" похађа Основну школу "Зага Маливук" у Улици Грге Маријановића која се, такође, налази на Зрењанинском путу, а она је једина основна школа у близини, не рачунајући школе у Панчеву и Котежу. Стога су сви житељи овог дела Крњаче осуђени да пролазе кроз, у најбољу руку тешко проходан, подземни пролаз код пољопривредне школе који житељима овог насеља скраћује пут неколико километара. Према речима Миодрага Иветића, староседеоца насеља Крњача, деца би требало најпре да не прелазе пругу, потом да иду Панчевачким путем, па онда неколико километара Зрењанинским и на крају да дођу до школе.

– Често је пролаз, због киша, пун воде која понекад досеже до колена. Недавна несрећа се догодила пре шест месеци. Воз је одвалио кук девојци која је својим телом хтела да заштити мајку. Хитна помоћ је убрзо стигла, али није могла да приђе месту где се несрећа догодила – каже Иветић.

Он вели да је пре неколико дана разговарао са Ненадом Богдановићем, градоначелником, приликом његове посете градилишту на Зрењанинском путу и тада му је речено да Град има новца и да хоће да их уложи у изградњу преко потребног пролаза.

– Писали смо свим надлежним градским органима и од њих смо добили одговор да су спремни да помогну, али да ништа не могу да ураде без сагласности Железница. Потом, отишао сам у сектор за одржавање пруге Београд–Панчево и тамо разговарао са руководиоцем Доњег построја. Он ми је обећао да ће тунел ускоро бити изграђен, али, ево, до данас нису мрднули ни прстом. Борим се за овај пролаз више од тридесет година и заиста сам почео да губим наду да ће он икад бити изграђен – невољно објашњава Иветић.

Бранко Николов, домар средње Пољопривредне школе, који живи баш код пролаза, каже да не зна број деце који је упао у воду, нити зна број пензионера који се стропоштао низ стрмину покушавајући да пређе пругу.

– Када вода попуни тунел, једини начин да се пређе на другу страну насеља је преко пруге. Неколико метара даље налази се и мелиорациони канал који се због киша излије и тада је заиста немогуће проћи. Када сам слободан, практично дежурам у чизмама код пролаза и помажем комшијама. Међутим, не могу ту да будем по цео дан – рекао је Николов.

Основна школа "Зага Маливук" је имала 1.300 ђака, а данас има свега 700. Главни кривац за то је, како кажу у овој школи, баш пролаз, јер родитељи не желе да им деца ризикују прелазак преко необезбеђене и неосветљене пруге која сваке године однесе неколико живота. Железнице су власник пруге и неколико метара парцеле око ње. Без њихове сагласности нико не може ништа да ради.

– Министарство за капиталне инвестиције треба да одвоји новац и тек онда могу да почну радови. Заиста ми није јасно зашто не желе да прихвате понуђену помоћ града – истиче Иветић. Поводом овог проблема обратили смо се и надлежнима у Железницама. Међутим, они нису знали да нам одговоре на постављено питање, а потом су нас упутили на Сектор за грађевинску делатност који брине о пругама и тунелима. До данас нисмо добили одговор.