Донације као ујед поскока

Панчево – Пред Ускрс 2008. године панчевачком АТП-у стигла је донација из Швајцарске. Донатор – женевски градски превозник послао је седам „Мерцедесових“ аутобуса, истина, старих 18 година, али, по признању возача који су их до Панчева возили 1.600 километара, толико добро одржаваних да су били бољи од већине млађих у гаражи панчевачког Аутотранспорта.

Организатор подухвата била је Драгана Ристић, која већ деценију и по ради у женевском градском превозу. Ових дана је опет у Панчеву, покушавајући да од градских власти и руководства АТП-а добије сагласност да покуша организовање нове донације десетак аутобуса из Швајцарске Панчеву. Чула је, каже, да градски превозник кубури са возилима, а њена фирма је најавила могућност да се ове године опет „отпише“ неколико врло употребљивих возила.

Међутим, каже Драгана Ристић, која се на крају обратила дописништву „Политике“, на ивици је плача, јер већ десетак дана нико нема времена, а она има утисак неће, да је прими и саслуша. Рекли су јој да је градоначелница одсутна, а директор АТП-а јој се не јавља. Стигла је у два наврата само до његове секретарице. Оставила је подсетницу, директор зна о коме се ради, али и даље, већ данима, чека да је позове.

– Не разумем о чему се ради. Прошле године сам узела годишњи одмор да бих дошла у Панчево и понудила донацију од десетак половних аутобуса. Оставила сам чак да бирају између „Мерцедесових“ и „Реноових“ возила, али сам замолила да ме у року од два дана обавесте хоће ли аутобусе или не. На одговор сам чекала месец дана. У међувремену аутобуси су отишли у Румунију. Како ствари сада стоје, исто ће се догодити и овога пута – каже Драгана Ристић.

Станко Шкаљак, в. д. директора АТП-а, каже да зна да га је Драгана Ристић тражила, али да су и градска власт и он резервисани према оваквим донацијама, јер су их половни аутобуси много коштали. На наше питање коме је и шта плаћено, обећао је одговор за један сат. Када смо се поново чули, директор Шкаљак је признао да је начинио грешку, јер је побркао швајцарску и француску донацију аутобуса. За ову другу, из 2007. године, каже да су некаквом француском синдикату морали да плате 31.000 евра, па их је та донација коштала 43.000 евра.

Драгана Ристић вели да ће, ако је смањење трошкова у питању, организовати донацију тако да Панчево не мора да плати ни дневнице возачима, јер су њене колеге из Швајцарске спремне да аутобусе довезу у Панчево без накнаде.

Миладин Шакић, панчевачки већник задужен за саобраћај, каже да је ових дана, због болести, одсуствовао са посла, али да први пут чује да се панчевачком јавном предузећу за превоз путника нуди нова донација. Покушаће да ступи у контакт са Драганом Ристић и не може да верује да је директор АТП-а није примио.

Жена која је вољна да среди све формалности како би „Мерцедесови“ аутобуси стигли у град на Тамишу још чека на одговор. Приближио се дан њеног повратка у Женеву а, како каже, не може себи да опрости, јер дошла је у ситуацију да неког приморава да бесплатно узме оно што би многи радо пристали да плате.

– Да ми је неко рекао, не бих веровала да се у Панчеву поклона плаше као уједа поскока – истиче разочарана Драгана Ристић.