Зрењанинска „Пескара” остала без заштите

Зрењанин – Завод за заштиту природе Србије није подржао иницијативу зрењанинских еколога да се језерима на периферији овог града да одређени статус како би она била обезбеђена од евентуалне девастације и загађења. Овакво реаговање надлежне државне установе у Зрењанину је схваћено као прворазредна сензација и као оно што нико није очекивао.

Седам овдашњих невладиних организација затражило је крајем прошле године од Завода да подручје „Пескаре“ , односно неколико језера, прогласи заштићеном зоном, због лошег искуства у обезбеђивању оближње Царске баре и назнака да би се у њиховој близини требало да гради фабрика за прераду отпада што би их озбиљно еколошки угрозило. Фабрика је планирана на садашњој депонији за смеће с којом такође постоји лоше искуство, a која је смештена у близини језера.

Као што је „Политика“ недавно писала, језера на „Пескари“ настала су дугогодишњом експлоатацијом песка. Била су прилично запуштена, а када се схватило да се ради о води која је за купање изузетног квалитета и да овај околиш може да се користи и у туристичке сврхе, значај језера је нагло порастао. Будући да је реч о води којој песак служи као природни филтер, последњих година се све више увиђа да се ради о за град Зрењанин непроцењивом и недовољно искориштеном природном богатству. Онда је уређено једно пецарошко језеро, а највеће језеро на овом месту је претворено у песковиту градску плажу и на њој сада цело лето проводи зрењанинска младеж. Све ово налази се у близини Царске баре, заштићеног природног резервата настањеног ретким птицама, а цео овај комплекс богат је изузетним природним лепотама, дивљим животињама и квалитетном водом.

Због тога што је у близини Царске баре подигнуто бродоградилиште, еколози кажу неоправдано, које угрожава фауну, и због најаве да ће се поред језера градити регионална фабрика за прераду отпада, седам НВО је затражило од Завода за заштиту природе да „Пескару“ прогласи заштићеним подручјем, како би се, пре свега, будућа фабрика сместила на довољној удаљености и тако избегло загађивање воде. На опште изненађење, стигао је негативан одговор. Радна јединица републичког завода у Новом Саду реаговала је експресно и саопштила да се иницијатива одбија. Према њиховом образложењу, подручје „Пескаре“ је већ сада веома посећено, а планира се и низ нових садржаја и пратећа инфраструктура, рад угоститељских објеката и ноћу, уз раскошно осветљење, и још увек се овде експлоатише песак.

Све су то разлози због којих је тешко спроводити мере заштите и управљања овим подручјем уколико би оно било заштићено, поручују из Завода правдајући одбијеницу.

Мирјана Ћурић, биолог и магистар екологије, каже да је очигледно реч о неспоразуму и да Заводу није достављено довољно информација.

Да није било довољно контаката слажу се на обе стране па се решење види у скором одласку зрењанинских еколога у Нови Сад где би они на лицу места изнели своје аргументе стручњацима Завода.