Замке телефонирања

Ако је судити по званичним подацима броја припејд (они који телефон допуњавају куповином кредита) и постпејд корисника мобилне телефоније (који рачун плаћају месечно по уговору), грађани Србије се изгледа тешко одлучују за још један рачун у поштанском сандучету. Према подацима Ратела из 2008. године, однос ове две врсте корисника је 28,26 одсто према 71,74 у корист припејда. Иако је у односу на 2007. годину број корисника мобилне телефоније који рачун плаћају месечно повећан, то је и даље у односу на европске државе знатно мање.

Одговоре на питања шта је исплативије и зашто потрошачи толико калкулишу, потражили смо код три оператера мобилне телефоније. Закључак је да је понуда толико велика да се и најбољи познаваоци ове области тешко могу снаћи и израчунати шта добијају а шта губе и у једном и у другом случају.

Званична статистика показује да је просечан постпејд рачун у Србији у 2008. години износио 1.333, а припејд свега 364,50 динара. И поред тога што је разговор на рачун по свим показатељима повољнији због чињенице да се корисници уз овакав пакет опусте и више телефонирају, трошкови у укупном буџету често буду велико оптерећење. 

– Корисници који желе да имају потпуну контролу трошкова и нису сигурни у своја месечна примања, обично бирају припејд пакете. Често их узимају без обзира што су свесни да ће можда мало више платити минут разговора. Теленор је понудио и компромисно решење у виду различитих пакета, па тако у оквиру једног од њих корисници сами одређују износ свог месечног рачуна, а када пређу тај износ, допуњују кредит као припејд корисници. Постоји могућност преношења непотрошених минута и СМС-а у наредне месеце – кажу у Теленору и напомињу да су цене у постпејд пакетима углавном повољније. Такође важи правило да су попусти, на пример количина бесплатног саобраћаја већи што је пакет већи.

(/slika2)Како кажу у „Телекому“, млађи корисници више шаљу поруке и претражују на Интернету, средња генерација више позива и више размењује електронску пошту, а старији грађани своје телефоне најчешће користе за разговор.

– Припејд тарифни систем је намењен оним корисницима који не желе да потписују уговор, већ да по потреби сами допуњују кредит. У постпејду, корисник бира тарифни профил који му највише одговара. Поред висине месечне претплате, тарифни профили се разликују и по цени минута разговора и додатним минутама разговора и текстуалним порукама које су укључене у претплату.

– Постпејд тарифе су базиране на фиксној надокнади коју корисник плаћа, а заузврат добија пакет бесплатних минута. Корисници имају на располагању различите тарифе које бирају према својим потребама у мобилној комуникацији. Саветник у „Вип” радњи помаже кориснику да процени своје потребе и могућности и у складу са тим препоручује му одређену тарифу. Уколико се, након одређеног периода, његове потребе и навике промене, корисник на једноставан и брз начин може да промени своју тарифу – кажу у „Випу”.

-------------------------------------------------

Кад закаже апарат....

У прошлој години тржишној инспекцији је поднето око 100 жалби на квалитет купљених мобилних телефона. То је, како је изјавио агенцији Танјуг Раденко Ћетковић, начелник Републичке тржишне инспекције, знатно више него претходних година. Примедбе купаца односиле су се на сва три оператера и углавном све произвођаче апарата.

(/slika3)Грађани, објаснио је Ћетковић, имају мање примедби на мобилне телефоне купљене у слободној продаји. Осим на квалитет, купци су негодовали и због дужине трајања поправке телефона, као и због тога што су у том периоду морали да плаћају постпејд рачуне.  

Мобилни оператери „Телеком”, „Вип” и „Теленор” тврде да све уређаје набављају од произвођача или овлашћених дистрибутера, а неки и да корисницима, док им је телефон на поправци, позајмљују други апарат. Оператери учестале рекламације правдају чињеницом да је повећан број продатих апарата и постпејд уговора.

– То је занемарљиво у односу на укупан број корисника мобилне телефоније који стално расте. Наши телефони имају потврду о квалитету и сервисну потврду Европске уније и Ратела. Уколико је уређај на поправци, наша компанија кориснику уступа други телефон у складу са моделом који има. Иначе, грађани покварен телефон доносе у најближу пословницу „Випа”, одакле се, то је наша обавеза, телефон носи на сервис – каже Ана Болбођевски из „Випа” и додаје да је у овој години планирано да се време поправки телефона скрати на максимално десет радних дана, иако је законом предвиђено да тај рок буде највише 45 дана.

Оператери мобилне телефоније саветују купцима да пре набавке уређаја провере да ли продавац има неопходну документацију и потврду о квалитету и исправности, као и пуну гаранцију. Према њиховим сазнањима, у Србији се још продају апарати који на тржиште стижу сивим каналима због чега потрошачи ризикују да ће добити уређај сумњивог квалитета.

– Питање је који оператери су имали највише жалби. Ми нисмо приметили тренд повећања жалби. Напротив, у прошлој години нису изашле из уобичајеног оквира. Од почетка пословања, број корисника стално расте, па је логично да расте и апсолутни број жалби – кажу у „Теленору“ и напомињу да је најбитније да су корисници заштићени.

У Телекому „Србија” кажу да се техничка исправност телефона проверава у радњи пред корисником и уколико у наредна 72 сата примети неку функционалну неисправност, требало би да се јави у прву пословницу и замени уређај, пошто се утврди порекло оштећења.

– Све рекламације на исправност у раду телефона корисници би требало да пријаве сервисерима званичних дистрибутера са којима компанија сарађује. Гарантни рок одређују произвођачи, односно дистрибутери и он износи две године у зависности од типа телефона – кажу у Телекому и напомињу да је у случају сервисирања, максималан рок за поправку 45 дана од пријаве квара, односно онолико колико је предвиђено гарантним листом. И у тој компанији корисник добија други телефон на коришћење док траје поправка.