Стриндбергов музеј – сведочанство времена

У једној од најпрометнијих улица Дротнингатан, у самом срцу Стокхолма, уздиже се необична зграда коју је велики шведски писац Август Стриндберг назвао „Плави торањ”. Иако фасада зграде није плава, управо је овде, на последњим спратовима зграде, овај познати писац провео последње четири године живота, од 1908. до 1912. године. Данас се у том простору налази Стриндбергов музеј, један од најзанимљивијих књижевних музеја Скандинавије. У граду познатом по краљевској палати, интересантним музејима, опуштеном начину живота и модерној архитектури, овај скромни стан подсећа да највеће приче често настају иза обичних врата. У једној од соба настајала су његова последња књижевна дела, док је кроз прозоре допирала бука великог шведског града.

Занимљив је сам улазак у музеј, који делује као путовање кроз време. Уместо класичних витрина и стерилних изложбених сала, свако ко крочи у њега улази у аутентичан дом писца. То је зато што је трособни стан реконструисан према документима и фотографијама из времена његове смрти. Намештај, радни сто, кревет, столице, па чак и клавир, оригинални су предмети које је користио сам писац. Ту су разни рукописи, писма и личне ствари, који на аутентичан начин приказују живот с почетка 20. века.

Посебан утисак оставља радна соба. У једном углу налази се радни сто, који је беспрекорно уредан. Перо, мастило и папири распоређени су готово идентично као онога дана када је Стриндберг последњи пут седео за њим… Ту су и четкице за сликање, јер је он уживао и у сликању, a данас се убраја међу релативно малобројне шведске сликаре чија дела на аукцијама достижу милионске износе…

Он је о својим сликама говорио да оне нису имитација природних објеката, већ да треба сликати своју унутрашњост, а не цртати стење и камење, што је сматрао бесмисленим.

Музеј не приказује само предмете, већ покушава и да оживи атмосферу једног прошлог времена. У просторијама могу да се чују звуци корака, коњских запрега, музике из суседних станова и шкрипање пера по папиру. Ти дискретни звучни ефекти стварају осећај као да се домаћин само накратко удаљио и сваког тренутка може поново ући у собу.

Књиге су нешто посебно… Стриндбергова библиотека сведочи о његовим изузетно широким интересовањима – од књижевности и филозофије до природних наука, религије и фотографије. Управо та разноврсност објашњава зашто је Стриндберг оставио траг не само као писац већ и као мислилац и сликар. Његово присуство осећа се у сваком детаљу дома. Балкон са којег је поздрављао присталице, радни сто прекривен рукописима и библиотека пуна књига заједно причају о човеку који је неуморно стварао до последњих дана живота. Званично је написао око 60 драма, десет романа, исто толико збирки приповедака и више од 800 писама. А ко зна шта ће још временом искрснути на основу његових рукописа…

Овај музеј је сада у власништву Стриндберговог друштва Шведске и отворен је 1973. године. Овековечио је и Стриндбергов велики допринос модерној драми и књижевности, истичући кључна дела као што су „Госпођица Јулија” и „Отац”. Изложбени део прати и његову утицајну улогу на скандинавској културној сцени, али и буран лични живот који су пратили три развода, радикални друштвени ставови, уметничко експериментисање, као и разне маније попут оних да га неко прогони. Посебно је било аутентично његово детињство, а током живота радио је као учитељ, чиновник, глумац, библиотекар, новинар, док студије медицине никада није завршио, што му строги отац није опростио.

Посета Стриндберговом музеју није само обилазак још једног културног места. То је дефинитивно сусрет с једним од занимљивих и најутицајнијих умова не само скандинавске већ и европске књижевности.