Оружје старог света

Године 399. пре наше ере Дионисије Старији, владар грчке колоније Сиракузе, на Сицилији, припремао се за рат са Картагином. Финансирао је велика истраживања како би се произвела нова оружја. Највећи успех тог великог програма био је изум катапулта, кључног оружја древног света.

Чак су и у тим раним данима катапулти испаљивали стреле много даље него што је то и најснажнији човек икад успео. Додатна истраживања покренуо је краљ Филип II Македонски (359–336. пре нове ере), што је довело до појаве великих катапулта са конопцима од животињских жила који су могли да одапну стреле дуге 3,9 метара, више него двоструко дуже од оних које су одапињале Дионисијеве направе. Филипов син, Александар Велики, користио их је у освајању најбоље брањених градова Персијског царства, као што је Тир у Либану. Прављени су огромни катапулти, као онај који је осмислио Архимед, изграђен крајем III века пре нове ере. Ови огромни катапулти су могли да бацају камење тежине до 80 килограма на даљину од 100 метара. Они су без сумње могли да разбију сваки непријатељски брод који би био погођен.

Овакви катапулти били су корисни и када се опседао град. Филон Византинац је у свом приручнику механике из око 200. пре наше ере писао да би зидине морале да буду широке бар петнаест стопа да би поднеле ударац катапултираног камена тешког до 130 килограма, док би дубоки шанчеви морали да буду ископани око града како би зидине биле ван домета непријатељских катапулта.

Један од значајнијих напредака Римљана јесте постављање мањих катапулта на гвоздене рамове са точковима, тако да могу да се померају по бојном пољу. Они су испаљивали углавном стреле стандардног типа од 68 сантиметара на неких 350 метара. Невероватна снага овог римског оружја је у великој мери потврђена налазом из брдског утврђења Мејдн, коју је заузео будући император Веспанзијан почетком освајања Британије, што је доказано четвртастом рупом коју је направила шипка (стрела) из катапулта која се сигурно кретала великом брзином, чим је тако пробила кост. Келтски ратници нису имали никакве шансе против римских легија под будућим императором Веспанзијаном, 43. године нове ере. Њихову добро брањену тврђаву врло брзо је заузео непријатељ са далеко супериорнијом војном технологијом.