Србија на длану

Закључно са 1. јуном ове године урађено је 80 одсто катастра за целу Србију. До краја ове године тај резултат ће порасти на 84 одсто. Сви подаци о земљишту, грађевинским објектима, кућама и становима дају се у дигиталном облику. Уписују се и власничка права над непокретностима. Овог лета почеће орто-фото снимање подлога за израду дигиталних катастарских планова. Ово је између осталог у разговору за "Политику" истакао др Иван Алексић, директор Републичког геодетског завода.

Увођење катастра непокретности и упис власничких права над непокретностима одвија се у оквиру Пројекта модернизације катастра у Србији, а на основу кредита добијеног од Светске банке, у износу од 30 милиона долара. Ове године утрошиће се пет милиона долара. Пројекат би, по др Алексићу, требало у потпуности да се заврши 2010. године. У реализацији пројекта учествује и Република са 10 милиона евра.

Битно је, каже Алексић, што је завршен катастар непокретности у ванградском подручју. У њему се налази пољопривредно земљиште. Уписана су и власничка права. То омогућује развој пољопривреде и прехрамбене индустрије, јер власници земљишта и објеката могу да узимају хипотекарне кредите.

Од ове године интензивираће се послови на изради катастра непокретности и уписа права на непокретностима у градовима. То је, по др Алексићу, обимнији и сложенији посао од оног у ванградском подручју… У неким градовима, као што су Сомбор, Крупањ, Љубовија и други, посао је већ завршен.

Интензивно се ради и у Београду, који је највећи "залогај" за геодетску струку. За израду катастра непокретности и модернизацију катастарског система у Београду утрошиће се 10 милиона евра. Већ је урађен катастар непокретности, односно станова и кућа у општини Стари град и катастарској општини Стара Раковица. У највећој општини Нови Београд завршено је 94 одсто посла. Ове године катастар непокретности ради се у општинама Вождовац и Савски венац. Најтеже је у општини Палилула, где има највише дивље градње, а слично је и у Калуђерици…

Дигитализација катастарских података и израда катастарских планова у дигиталном облику захтева савремену технолошку опрему, али и обуку кадрова. У овом послу, како каже др Алексић, добро су дошле донације низа земаља. Први су помогли Норвежани. РГЗ је од Норвешке добио, најсавременији скенер за снимање катастарских планова израђених на папиру. Затим је добијен и скенер за снимање планова са озолида и цинка… У Републичком геодетском заводу постоји сектор који може, под условом да има потребне податке, за месец дана да уради дигиталне катастарске планове за 100 катастарских општина.

За добијање подлога за катастарске планове обавиће се орто-фото снимање целе Србије. Овог лета почиње снимање Војводине, а на јесен Београда и Новог Сада. Посао ће трајати две године, а вредан је 8,5 милиона евра.

Почеле су и припреме за доношење новог Закона о државном премеру и катастарској непокретности. У припреми за израду нацрта новог закона учествују стручњаци Републичког геодетског завода.

Из CARDS програма ЕУ набавиће се рачунари за катастарске службе широм Србије, у вредности од милион евра… Откуд оволики интерес међународних институција да дају кредите, а низ земаља да дају донације? Одговор је, каже др Алексић, у чињеници да је Србија у овој области знала шта хоће и да је своја хтења претворила у пројекте.

У питању су, каже наш саговорник, велика средства, али и велики и важни послови. Од овог заиста великог посла највећу корист имаће грађани, власници непокретности, али и предузећа.

--------------------------------------------------------------------------

Сарадња са Немцима

У Београду се до 15. јула одржава "kik-off" седмица, својеврсни почетак сарадње Републичког геодетског завода из Београда и Геодетске управе из Штутгарта и Немачке канцеларије за техничку подршку на реализацији "твининг пројекта" за развој капацитета РГЗ.

Пројекат обухвата три класе послова. Прва се односи на израду новог Закона о државном премеру и катастру непокретности и израду подзаконских аката. Други део послова обухвата обуку кадрова за израду и реализацију бизнис плана РГЗ. Трећа област су нове технологије и комуникације. Донација је вредна два милиона евра, а посао ће се радити две године. Ваља се, каже др Алексић, потрудити да Републички геодетски завод свој рад подигне на европски ниво, како би оправдао поверење наших грађана, привреде и државе, али и партнера из иностранства.