Суђење шесторици - процес Милошевићу

Пред судским већем Хашког трибунала за ратне злочине, којем председава судија Ијен Бономи, јуче је почело суђење Милану Милутиновићу, Николи Шаиновићу, Драгољубу Ојданићу, Небојши Павковићу, Владимиру Лазаревићу и Сретену Лукићу, против којих је тужилаштво подигло заједничку оптужницу за злочине почињене на Косову и Метохији у првој половини 1999. године.

Процес је почео уводном речју тужиоца Томаса Ханиса, који је устврдио да је од марта 1999. на Косову трајао оружани сукоб "снага Србије и СРЈ, с једне, и НАТО и ОВК, с друге стране", Ханис је рекао да су Војска Југославије и Министарство унутрашњих послова Србије "убили хиљаде албанских цивила, а више од 800.000 насилно протерали".

Ханис је рекао да су у оптужници наведена имена 924 жртве са девет од многих локација убистава. Међу њима, 53 су била деца млађа од 16 година; 72 жене, а 104 особе старије од 60 година. "То не бисте очекивали у легитимној кампањи против ОВК-а и то показује да су цивили били мета", констатовао је Ханис.

Он је шесторицу присутних бивших функционера Србије и СР Југославије оптужио да су се са покојним Слободаном Милошевићем удружили у такозваном заједничком злочиначком подухвату, чији је циљ био промена етничког састава становништва на Косову, односно протеривање косовских Албанаца како би српске власти могле да успоставе своју контролу над покрајином.

Како је известила агенција Бета, тужилац Ханис је рекао да је Слободан Милошевић у јесен 1998. најавио да ће питање Косова решити тако што ће "побити Албанце".

Он је изјавио да је Милошевић октобра 1998, пошто је потписао споразум са изасланицима НАТО Веслијем Кларком и Клаусом Науманом о повлачењу дела трупа са Косова, најавио да ће "у пролеће 1999. потражити решење на Косову, а да је предуслов за то успостављање етничке равнотеже". "Оптужени Никола Шаиновић који је био присутан, прецизирао је да је проблем у високом прираштају Албанаца и да етничка равнотежа треба да буде таква да се проблем не понови за неколико година... Позван да објасни шта је мислио, Милошевић је казао да ће урадити исто што је учињено и 1946. – сакупити их и пострељати све", казао је тужилац Ханис.

Када су "бомбе НАТО почеле да падају" по Косову и Србији 24. марта 1999, Милошевић и оптужени су то видели "као шансу да постигну свој циљ и промене етнички састав на Косову, под изговором борбе против ОВК", објаснио је тужилац. "Они су то искористили и покренули широку операцију за остваривање циља заједничког злочиначког подухвата, уклањањем што више Албанаца са Косова... Тај циљ је у доброј мери постигнут до средине априла 1999", рекао је Ханис.

Он је казао да је ОВК 1996. почела да напада на српску полицију, али да је тек две године касније, захваљујући оружју из Албаније, постала масовнија. "Одговор српских снага био је непропорционалан и неселективан – гранатирана су села у подручјима где је деловала ОВК", рекао је тужилац.

Оптужница против шесторице се не разликује од оптужнице за Косово која је била подигнута против Милошевића, тако да се очекује да ће докази као и сведоци бити скоро исти, као и да ће због тога судија Бономи који је био члан судског већа које је судило Милошевићу овај процес моћи да оконча за годину дана.

У свом излагању тужилац је рекао да се о сукобу на Косову 1999. године не може говорити а да се не помене Милошевић, јер је он био председник СРЈ, несумњиви политички вођа и најмоћнија особа у земљи. По оцени тужиоца, Милошевић је и у удруженом злочиначком подухвату био најважнија особа јер је издавао наређења, планирао и подстицао акције.

Говорећи о улози оптужених, тужилац је тадашњег председника Србије Милана Милутиновића назвао "јавним лицем Милошевића" у преговорима са међународном заједницом. Нагласио је да је Милутиновић, као члан Врховног савета одбране, "де факто" и "де јуре", имао контролу над снагама МУП Србије и СРЈ на Косову.

Николу Шаиновића Ханис је окарактерисао као човека "још ближег Милошевићу", који је имао "ефективну контролу" над полицијским и војним снагама на Косову.

Тужилаштво је оценило да је најужем неформалном унутрашњем кругу Милошевићевих сарадника припадао и Небојша Павковић.

Без обзира на то што се пред судом налазе ова шесторица оптужених, тужилац је рекао да не треба заборавити ни људе који се не налазе у судници, а пре свега Властимира Ђорђевића, бившег шефа ресора јавне безбедности, који је избрисан из оптужнице Косово, јер се налази у бекству, као ни бившег министра полиције Влајка Стоиљковића који је такође био оптужен, али који је извршио самоубиство на степеништу бивше Скупштине СРЈ.

Тужилац је рекао да не треба заборавити ни полицијског генерала Обрада Стевановића који се појављивао у Хагу као сведок одбране на суђењу Милошевићу, као ни бившег шефа Службе државне безбедности Радомира Марковића, некадашњег сведока тужилаштва на суђењу Милошевићу.

Када је тужилац завршио своју уводну реч, судском већу се обратио један од оптужених, генерал Драгољуб Ојданић, који је рекао да није крив ни по једној тачки оптужнице.

"Пред вама стоји војник, генерал са четири звездице и 42 године часне професионалне каријере", рекао је Ојданић. Он је нагласио да никакав план о протеривању Албанаца с Косова није постојао, да није било удруженог злочиначког подухвата, да он није подстицао на злочине, да је поштовао хуманитарно и ратно право, а сви случајеви који су пријављени одмах су процесуирани.

"Пред вас сам дошао добровољно. Сматрао сам да је ово место на којем могу доказати истину и своју невиност , ако то већ не могу учинити у својој земљи", рекао је.

После Ојданићеве уводне речи, тужилаштво је позвало првог сведока оптужбе у овом процесу – Сандру Мичел, активисту за људска права, правника, раније запосленог у косовској верификационој мисији, која сада ради у мисији за повратак мањина на Косово.

Суђење се одржава пред трочланим судским већем, али суђење прати и четврти, односно резервни судија који ће у случају непредвиђених околности бити спреман да ускочи као замена да се не би десило да се суђење прекине као када је у случају против Милошевића председавајући судија Ричард Меј преминуо.

Поред председавајућег судије Бономија седе Пакистанац Али Наваз Човхан и Бугарка Светлана Каменова, а резервни је судија са Јамајке Џенет Носфорди.

Љ. Милисављевић

--------------------------------------------------------------------------

Инсајдери

Тужилац је најавио да ће пред судије током доказног поступка извести више "инсајдера", тадашњих припадника ВЈ и МУП Србије, али је напоменуо да ће они сведочити "невољно" зато што би у Србији "могли бити проглашени издајницима" или због "сопственог учешћа у заједничком злочиначком подухвату".

(Бета)