Лековит као коприва

Специјално за "Политику"
Сарајево, јула – Најуспешнији поп стваралац у протеклој години, ако је судити по броју номинација за награду "Даворин", у Босни и Херцеговини јесте Ал Дино. На крају је он и покупио две награде, за албум године и за извођача године. Иако је имао убедљиво највећи хит, песму "Коприва", није му припала награда за песму године. Од те мале нелогичности и креће наш разговор са Ал Дином.

– Не бих ја хтео да делујем незадовољно – каже Ал Дино. – Лепо је што сам добио те две награде и пресрећан сам због њих. Али заиста ми није било јасно како то да "Коприва" није била песма године. Та би ми награда пуно више значила. Увек је важније дело од ствараоца. То је као да Иви Андрићу даш "Нобела" не за књигу него за стајлинг. Са друге стране, свестан сам тога да организатори "Даворина" морају задовољити пуно различитих интереса, да је нужна та дисперзија награда. А опет, глупо ми је да добијем награду као извођач. То ми је као нека фиктивна награда. Осећам се као певач године са препонама на 100 метара

Први је значајан поп стваралац родом из Јајца. Данас са поносом помиње да је одрастао у улици из које је седам суседних кућа дало седам музичара. Родно Јајце је напустио као Алдин Курић, а много година касније у Сарајево је дошао као Ал Дино. Све то због једног Италијана и предрасуда. Наиме, као музичар тражио је ангажман у једном италијанском ресторану у Немачкој. Када је чуо његов репертоар, газда је био више него вољан да га ангажује, али није хтео своје госте да "плаши" особом чије се презиме завршава на "ић". И тако је он од Алдина направио Ал Дина што му је звучало знатно прихватљивије. Ал Дино се крајем прошлог века враћа у Босну и Херцеговину, а од 2000. до 2005. године објавио је три албума и два пута покушао отићи на "Песму Евровизије". Оба пута безуспешно и више не намерава улазити у ту причу, ни као извођач ни као аутор. Полако се за њега сазнаје и ван граница Босне и Херцеговине, а занимљиво је да неке његове колеге из Србије, попут "Фламингоса", од свих нових босанских извођача имају само његове песме у репертоару.

– Тек са овим албумом успео сам стићи до ушију људи у Србији и Црној Гори. Издавачка кућа Горатон лиценцно је објавила "Коприву" и за те песме се зна. Често наступам у Санџаку и страшно добро пролазим. Знам да сам добро слушан у Новом Саду, у Ужицу… Има људи којима је доста хибрида, доста робе сумњивог квалитета. Погледајте ко су сада највеће звезде у свим овим земљама насталим распадом Југославије. Ко су националне иконе. Људи који срозавају углед ове наше професије. И сада слушаоци опет почињу тражити нешто изворно. А у мојим песмама препознају изворни босански звук. Зато сам ја и изабрао да ми се албум и песма зову "Коприва" јер симболизује Босанце којих има свуда по свету, а не мораш се нешто посебно бринути око њиховог узгоја. Ма колико коприва на први поглед деловала одбојно она је, у суштини, лековита. Е, то је прича о Босанцима. Квалитетној музици на руку иде сада и Балканмедија. Тај пројекат је показао да је ментално и музички Балкан и даље на истој фреквенцији.