Оружари се помирили

Највећа корупционашка афера  у  окружењу европских оружара,  регистрована  минулих деценија, чији су виновници били менаџери британског наменског концерна БАЕ системс – наводно, уз благослов и под заштитом  британских државника и политичара, а на штету неразвијених земаља, чланица  комонвелта и источноевропских земаља у транзицији  –  неочекивано је окончана. Суђења неће бити, постигнут је споразумом о поравнању између јавног тужилаштва, осумњиченог и „трећег лица“: руководство БАЕ Системс, највећег европског наменског концерна – 32.000 запослених у Британији и још 107.000 радника у филијалама широм света – признало је „колективну кривицу“ за подмићивање влада и војних начелстава широм света. Од Танзаније, преко Саудијске Арабије, до Чешке, Мађарске и Аустрије. Прихватило је да плати новчану казну у висини од 288 милиона фунти.

У коментарима  „Тајмса“,  „Гардијана“ и  „Фајненшел Тајмса“ истиче се значење службеног израза „треће лице“. Каже се да је реч о оштећеној странци. По њима, то је министарство правосуђа САД, на чију иницијативу је уследило поравнање и обустава поступка.

Ако се узме у обзир да би лавовски део суме која ће бити уплаћена на име казне требало да буде трансферисана на рачун Министарства у Вашингтону, 250 милиона фунти, односно 400 милиона долара, намеће се закључак зашто је генерални јавни тужилац у Лондону покретао истраге по истом предмету у протеклих шест година – упркос владиним декретима о обустави, образложених националним интересом. Лакше је разумети, зашто је генерални јавни тужилац ставио тачку на шестогодишњу истрагу управо у тренутку када су створени предуслови за извођење осумњичених виновника пред лице правде: после прошлонедељног хапшења аустријског лобисте британског наменског концерна, грофа Менсдорф-Пуја у британској престоници, а потом и његовог привременог пуштања на слободу,  уз Темзу се пронео глас да је контроверзни мађарски племић са аустријским пасошем показао спремност да у замену за праштање казне сведочи пред судом. Односно и да именује главне актере афере који би били вољни да изиђу пред суд као крунски сведоци.

Када је, дакле, постало јасно да би крунски сведоци, у замену за праштање греха, могли да продубе аферу, у вртлог релативне правичности повуку и британске политичке челнике садашњице и из блиске прошлости, дошло је до усијања телефона са ове и са оне стране океана. Челници БАЕ концерна су,  безмало преко ноћи, пристали на уступке. С једне стране су се повиновали притиску тамошње политичке елите. Са друге су подлегли притиску оружарске лобије САД: Британцима је запрећено да ће бити стављени под ембарго САД и њених савезника, као лиферант наменске опреме.

У коментару  „Њујорк тајмса“ истакнуто је да је признање кривице од стране британског концерна велика победа у борби против нелојалне конкуренције. Њујоршки дневник није пропустио прилику да истакне, како је и Танзанија обештећена: БАЕ ће уплатити педесетак милиона долара као одштету за превару –  уз помоћ мита танзанијским политичарима, Британија је продала сиромашној афричкој земљи вишеструко скупљи и непотребни радарски систем...