Статистика као у афричким земљама

Сваке године у Србији се обави између 300 и 400 ампутација ногу или делова ногу због гангрена, као последица одмакле периферне артеријске болести. За обичан свет овај податак је запањујући као да у Србији на сваком километру имамо скривена минска поља или ратно стање, али за малобројне стручњаке који се баве овом облашћу није изненађење.

Нажалост, периферна артеријска болест, обољење код којег због зачепљења артерија на ногама долази до слабе исхрањености и појаве гангрене, код нас је врло запуштена област. Слаба је утеха, али и у свету ово није атрактивна област која привлачи младе лекаре. То за "Политику" потврђује и професор др Ђорђе Радак, васкуларни хирург, управник Клинике за васкуларну хирургију Института за Кардиоваскуларне болести "Дедиње".

– Према статистикама из развијених европских земљама, у односу на брок становника у Србији би требало да региструјемо чак и 300.000 људи који имају проблеме са циркулацијом. Међутим, у односу на њих ми имамо мање од 20 одсто дијагностикованих случајева, а практично се лечи свега десет одсто. Један од разлога за ову суморну статистику, а наше бројке кад је реч о гангрени и ампутацији заиста подсећају на неке афричке државе, лежи и у недостатку стручњака који се баве дијагностиком и лечењем болести крвних судова – артеријским и венским обољењима – каже др Радак.

И то је био разлог да се "крене у акцију", подсећа професор Радак, баш онако како је Европски комитет за болести циркулације позвао све земље под мотом "Call for Action", јер су увидели да су болести периферних артерија занемарене и у много богатијим земљама, а последице су драстичне. За краће време, прошле недеље и прошлог месеца, велики број лекара из домова здравља и регионалних центара прошао је изузетно посећене и успешне едукативне семинаре у Београду и на Мокрој Гори, где су слушали предавања најеминентнијих лекара. Они су прошли и практичну обуку како се ради преглед опипавања пулса на типичним местима и проверава стање периферне циркулације, како се на доплер апарату обавља најједноставнији преглед, шта се саветује болесницима који су у већем ризику...

– Бол у нози, грч или осећај хладноће су симптоми због којих сваки човек треба да потражи савет лекара. Палпацију, односно проверавање пулса једноставним пипањем прстима на типичним местима, мора да зна да уради сваки доктор – да за 15 минута код особа старијих од 50 година провери пулс и циркулацију, па да, ако је потребно, пацијента пошаље на додатне прегледе. Илузија је да се све компликоване ствари у медицини обавезно морају решавати апаратима високе технологије. Прве битне промене могу да се утврде једноставним прегледом прстима – каже наш саговорник.

Зато је важно да сваком лекару опште праксе који пред собом има пацијента који се жали на болове у ногама не буде тешко да му скине ципеле, чарапе и панталоне и провери пулс и стање периферне циркулације и спасе га тешких компликација. Посебно су угрожени дијабетичари, пушачи, гојазне особе са поремећеним липидним статусом, односно повишеним холестеролом, а занимљиво је да је ово честа болест оних који се баве тешким физичким активностима – земљорадника и радника.

– Време је веома битан фактор. Треба разбити поједностављено схватање да је постављање дијагнозе једнако операцији. Ако смо код пацијента открили периферну артеријску болест, то не значи да је тај човек одмах и за операцију. Данас постоје велике могућности да се операција одложи или потпуно избегне, али је потребно да пацијент коригује животне навике – да промени начин исхране и лоше навике, инсистира се на кретању, а постоје и медикаментозна терапија – статини и антитромболитички лекови – којом се успорава напредовање артеросклерозе.