Незадовољни тужбу пишу

Радио-телевизија Србије је најчешће тужена јавна установа у Србији, а иза ње следе "Це маркет", Народна банка Србије и Савезна управа царина. Највећи број тужби против поменутих установа поднели су њихови радници и то због неисплаћених зарада и уручених отказа.

– Велики број тужби због неисплаћених зарада поднели су радници београдске Индустрије кугличних лежајева – наводи Радун Бубања, председник Одељења за радне спорове Првог општинског суда у Београду. – Највећи број радника ИКЛ-а тужбеним захтевима тражио је исплату заосталих минималних зарада. Слична је ситуација и са "Минел котлоградњом", против које је тужбе поднело око 1.000 њених радника. На оптуженичкој клупи нашег суда често седе и представници Министарства унутрашњих послова, односно Републике Србије коју, углавном, туже његови припадници који су отказе добили због повреде радних обавеза.

У Првом општинском суду у Београду, који је надлежан за све спорове, у којима се као тужена страна појављује Република Србија и који "покрива" готово сва предузећа у Београду, тренутно се води 1.611 поступак. Један судија, према речима нашег саговорника, "задужен" је за готово три стотине предмета по којима, како Закон о раду и налаже, поступа по "нарочитој хитности".

И међу туженима и подносиоцима тужби, објашњава Бубања, много је незадовољних. Послодавци се често љуте на суд због одлуке да се радници којима су уручени откази враћају на посао.

Још се памти поступак који је, по тужби једног радника, којем је уручен отказ, покренут поступак против Градског саобраћајног предузећа у Београду. Због крађе бензина из једног од возила овог предузећа, руководство ГСП-а је поменутом раднику моментално дало отказ. Незадовољан драстичном казном, радник је одлучио да тужи предузеће. Иако је знао да постоје очевици његовог поступка, проценио је да су шансе да се "извуче" на суду изузетно велике. Пред судијом је "издекламовао" спремљену одбрану. Судија је, како то Закон налаже, поступак наставио саслушањем сведока. После сведока, позиве је упутио и руководиоцима овог јавног предузећа. Након њиховог саслушања било је јасно да доказа против "сумњивог" радника нема. Челници ГСП-а су, наиме, пред судом признали да ово предузеће није водило евиденцију о количини горива које се сипа у возила. Радник је, због недостатка доказа, враћен на посао.

– Радник ГСП је можда и украо гориво, али докази да је починио то дело нису постојали. Не смемо и не желимо да пресуде доносимо на основу утиска који стекнемо током суђења. Оне искључиво мора да буду базиране на конкретним доказима – објашњава судија Бубања.

Разлози због којих послодавац може запосленима да уручи отказ регулисани су Законом о раду. Према њему, радник предузеће може да "напусти" по сили закона (када се испуне услови за пензију, губитак радне способности и на лични захтев), али и због повреде радне дисциплине или у случају да буде проглашен технолошким вишком.

Занимљиво је да је Закон много повољнији када су у питању поједине категорије синдикалних активисти.