Не знам шта је са драмом Милене Марковић

Иако је енергична Ивана Димић на место директоркe Драме Народног позоришта у Београду дошла пре нешто више од месец дана, већ је осмислила план рада свог ансамбла до краја сезоне. Посао, како нам је рекла, није био нимало лак, јер је, као што је познато, у национални театар стигла на половини сезоне.

У позоришним круговима позната као драматург и приповедач, Ивана Димић иза себе има богато искуство: рад на преко 80 представа, пише кратке приче, драме, тв-сценарија, преводи са енглеског и француског.

– Изашла сам на црту и видећемо како ћу се снаћи! Ансамбл Драме националног театра има одличне глумце. Дошла сам на његово чело и имам најбоље намере: да допринесем да се види колико је ово добра екипа, да производимо добре представе. Најлакше је осмислити репертоарски план, а да би се реализовао потребно је да се склопи више фактора. Иза себе имам искуство. Дешавало се да имамо одличан комад, врхунског редитеља, најбоље глумце и да доживимо дебакл на премијери. Одатле мој опрез. На Великој сцени је већ изведена премијера Нушићевог „Покојника” у режији Егона Савина и управо у петак 19. фебруара излазе Еурипидове „Баханткиње” у режији Стафана Валдемара Холма – каже Ивана Димић и додаје:

– Направила сам пројекцију репертоара за даље. Понудила сам текст „Еуридика” савремене енглеске ауторке Мојре Буфини. Реч је о савременој драми коју управо чека праизвођење у Лондонском националном театру. Наша премијера би практично била друга у свету. Режију бисмо поверили Види Огњеновић, пробе би требало да почну у јуну, а премијера је планирана за октобар.

Нова директорка ансамбла Драме, као сазнајемо, разговарала је и са редитељем Дејаном Мијачем, који би требало да почне пробе нове представе у октобру. Мијач би, открива нам Ивана Димић, могао да ради Пинтерову драматизацију Прустовог романа „У трагању за изгубљеним временом”, чији превод већ постоји у националном театру, или комад „Тамерлан Велики” Шекспировог савременика Кристофера Марлоа.

На питање шта је са најављиваном представом тандема Милена Марковић–Дејан Мијач, Ивана Димић нам је одговорила:

– Не знам шта је са драмом Милене Марковић. Мислим да је свој комад повукла из националног театра. Када сам дошла на место директора Драме више није било речи ни о комаду, ни о редитељу. Мени би одговарало да имамо праизведбу драме нашег савременог аутора, али ствари за сада овако стоје.

Нова директорка Драме изнела нам је и репертоарски план за сцену „Раша Плаовић”. Одлучила се, каже, за комад Роналда Харвуда „Државни службеници”, затим Сервантесову комедију „Међуигре”. Млади редитељ Марко Манојловић радиће текст Хауарда Баркера „Сцене са погубљења”, Ксенија Крнајски „Животињско царство” Роланда Шимелпфенига, а Снежана Тришић Ибзенову „Хеду Габлер”.

Ивану Димић смо питали и зашто у њеном репертоарском плану нема дела домаћих аутора.

– Недавно смо имали, као што сам поменула, премијеру Нушићевог „Покојника”. Морала сам да обратим пажњу и на већ постојећи репертоар. Ако је већ изведено дело домаћег и страног класика, мени је остало да размишљам о савременом домаћем и страном аутору. Јако би ми одговарало да сам могла да рачунам на нови комад Милене Марковић, као нашег савременог аутора, али га немам, наглашава Димићка.

Волела би, каже, када се заврши ова сезона, да следећу започне са делом домаћег аутора. Да у национални театар дођу српски писци и да јој донесу своје драме.

– Како је било лепо када сам у својству драматурга почињала да радим у Атељеу 212. Први текст који сам добила био је „Свети Георгије убива аждаху”. У својој глави режирам ситуацију како у моју канцеларију, рецимо, долази Душан Ковачевић и каже ми: „Ево, имам текст који би био добар за Велику сцену националног театра”. То би била моја велика радост – наглашава директорка.

Ивана Димић, нема сумње, има велике планове када је у питању даљи рад ансамбла Драме националног театра. Ипак, остали смо без одговора када ће нову представу радити Јагош Марковић, који је стални редитељ Народног позоришта у Београду.