Грчка разоткрила слабости ЕУ

Европски званичници вуку драматичне потезе уочи специјалног самита ЕУ посвећеног економским недаћама „Грчке и других” у четвртак у Бриселу. Светске берзе истовремено не крију сумњу да ЕУ неће бити у стању да осмисли јединствену стратегију помоћи презадуженим чланицама еврозоне, међу којима осим Грчке у први план избијају Шпанија, Португалија и Ирска, док се од јуче међу „потенцијално угроженима” помињу и Италија и Белгија.

„Грчка економска криза разоткрила је слабости Европске уније. Недавна збивања унутар еврозоне указују да ЕУ треба да добије јединствену економску владу која би далеко чвршће координисала унутрашњу фискалну политику блока”, оценио је је јуче Херман ван Ромпај, председник Савета ЕУ.

Неизвесни исход специјалног самита лидера ЕУ, заказаног ради разраде концепта развоја до 2020. године, утицао је на одлуку председника Европске централне банке Жан-КлодаТришеа да скрати званичну посету Аустралији и крене назад за Брисел, јавља Ројтерс.

У процепу између притисака ЕУ да изнедри драконски план економских реформи и претњи масовним штрајковима, влада Јоргоса Папандреуа саопштила је јуче прве оштре и непопуларне мере кресања буџетских трошкова.

По новом, старосна граница за одлазак у пензију подигнута је са 61 на 63 године живота, док је на снагу ступила забрана самовољног одласка у превремену мировину. Уније грчких синдиката од сутра почињу талас масовних обустава рада, док незадовољни пољопривредници не одустају од даљих блокада међународних граничних прелаза и аутопутева.

Грчки премијер Јоргос Папандреу поново је јуче затражио од нације да „збије редове ” због кризе у којој се нашла због катастрофалне економске политике претходне владе, али и злослутних спекулација „спољног фактора”.

Најгора ствар коју би Грчка данас могла да учини јесте да затражи помоћ споља, упозорио је јуче министар финансија Јоргос Папаконстантину, инсистирајући на радикалном смањењу потрошње како би земља изашла из кризе.

Приспеле дужничке обавезе егејске нације, све гори услови задуживања Атине на међународном финансијском тржишту и неслога унутар ЕУ, кад је реч о пакету помоћи, поткрепљују сумње међународних инвеститора у скориие окончање грчке кризе.

Овог пролећа Грчка на међународном финансијском тржишту мора да позајми 23 милијарде евра да измири приспеле обавезе.

Да ли ће ЕУ у четвртак изаћи са јединственим програмом помоћи Грчкој и новим механизмима провере спровођења још необјављеног програма реформи званичне Атине, за сада је неизвесно. Грчки медији у међувремену спекулишу о правим мотивима притисака на егејску нацију.

„Мала Грчка – чији привреда представља тек три одсто економије ЕУ постала је арена највећег изазова за ЕУ од времена када је Тони Блер са групом истомишљеника готово располутио Унију због рата у Ираку. Грчка криза осветљава несавршености и напрслине изазване јачањем Економске уније коју није пратило јачање политичког јединства. Питање је да ли је грчка криза корак ка јачању ЕУ или представља први чин колапса европског експеримента”, пита се Никос Констандарас, уредник атинског дневника „Катимерини”, у јучерашњем уводнику.