Мисионарски рад СПЦ преко мреже радио станица

Крагујевац – У новом Владичанском двору Српске православне епархије шумадијске јуче је, у организацији епархијског Радија Златоусти, одржан радни састанак са уредницима 11 православних радио станица у Србији. Скуп посвећен могућностима програмске сарадње и „умрежавања” православних медија благосиљао је Његово преосвештенство епископ шумадијски господин Јован.

„Не можемо очекивати чудо од радија, али можемо очекивати да он буде мост који ће помоћи човеку да дође у цркву. Црквени медиј треба да позове човека у цркву, да буде нека врста црквеног звона, да се онај верник који га чује сети да треба да уђе у цркву и да се сретне са Богом и другима”, рекао је владика Јован, поздрављајући учеснике скупа.

Од 2006, када је држава донела Закон о радио дифузији, у Србији је основано 11 православних радија и ТВ станица: Слово љубве – Београд, РТВ Беседа – Нови Сад, Радио Глас – Ниш, РТВ Логос – Трстеник, Радио Искон – Врање, Радио Милешева – Пријепоље, Радио Источник – Ваљево, Радио Славословље – Суботица, Радио Благовесник – Сомбор, Радио Тавор – Бачка Паланка и Радио Златоусти – Крагујевац.

– Закон о радиодифузији није допустио Цркви да оснива националне ни регионалне електронске медије, већ их је ограничио на локално подручје. Истим прописом, црквеним електронским медијима забрањена је и комерцијализација, то јест издржавање од средстава прикупљених маркетингом. Закон је временски ограничио и могућност умрежавања црквених радио и телевизијских станица на само три сата дневно – рекла је за „Политику” одговорна уредница Радија Златоусти Гордана Јоцић, наводећи да је реч само о једном броју проблема који православне радио станице тера на повезивање и удруживање.

Наглашавајући да ни „СПЦ није посебним актима уређивала медијски простор”, као и да се „само један члан Устава СПЦ конкретно односи на информативну делатност”, наша саговорница је констатовала да је „однос Римокатоличке цркве према друштвеним комуникацијама одређенији” и да се то „сигурно одражава на рад пет католичких радио станица у Србији”.

С друге стране, како тврди наша саговорница, православне радио и ТВ станице „запале су у тешкоће већ на старту”, не само кад је реч о простору.

– Колико ми је познато, само је врањски Искон имао опрему, а остали су морали да крену у набавку од најситнијег уређаја. Само су Радио Источник из Ваљева и Радио Слово љубве из Београда имали припремљен кадар, док су све остале станице морале да „описмењавају” своје будуће запослене, што основама новинарства, што основама теологије и пастирског мисионарског рада у медијима. А епархије, као оснивачи, суочиле су се и са питањем буџетске ставке за финансирање оваквих медија, што није прошло без проблема – напомиње Јоцићева, наводећи да је у овом тренутку православним црквенима медијима потребно „више друштвене пажње, и то званичника СПЦ, државе, стручних медијских и образовних институција и осталог окружења”.

И док Валентина Ђерић, главна и одговорна уредница Радија Милешева из Пријепоља, сматра да ће удруживање и заједнички програм православних радио станица омогућити да „нама буде лакше, а слушаоцима боље”, њен колега из београдског Радија Слово љубве свештеник Вукашин Милићевић наводи да би се „умрежавањем” станица „ефикасно решио проблем дописништва, које тренутно нема ниједан православни медиј у Србији”.