Пут ка компромису

Од нашег сталног дописника
ВАШИНГТОН, 11. јула – Председник Владе Србије Војислав Коштуница почео је данас у Вашингтону нову спољнополитичку етапу, која се доживљава и као "дипломатска офанзива" Београда чији је циљ да се повећа разумевање главних светских актера за проблем Косова и Метохије и да му се не намеће решење. Уједно се премијеру овде пружила прилика да сазна шта о томе мисле високи званичници САД, земље која је такође изразито у последње време појачала активности – да се "будући статус Косова одреди до краја ове године".

Прилика за свестрану размену мишљења био је сусрет са шефицом америчке дипломатије Кондолизом Рајс рано поподне, који је Коштуница оценио као "врло занимљив, важан и веома конструктиван разговор". Окупљеним новинарима на платоу пред Стејт департментом – у коме се претходно састао и с главним овдашњим оперативцем за балканска питања, државним подсекретаром Николасом Бернсом – премијер је прецизирао да је највише времена у тим разговорима, а посебно с Рајсовом, посветио изношењу аргумената у прилог београдском концепту "суштинске аутономије" Косова унутар Србије, као решењу које "нуди стабилност, мир, мултиетничност".

Упитан како су на то реаговали Американци који понављају да су "све опције на столу, укључујући и независност ", Коштуница је одговорио: "Наши аргументи су саслушани, закључили смо да је веома важно да се преговори добро припреме, да се све стране чују, да се тражи једно решење на начин на који нас обавезују одређени принципи Контакт групе – путем компромиса".

У Коштуничином образлагању београдског приступа превладавале су речи компромис, поштовање норми међународног права које гарантују територијални интегритет и суверенитет постојећих држава, приврженост демократским вредностима и европским стандардима. Где год у Европи постоје проблеми међу етничким заједницама, подсетио је, они се решавају одређеним степеном аутономије и мањинских права, а не прекрајањем постојећих граница.

"Независност Косова за које се залаже Приштина има све недостатке које предлог Београда нема – не гарантује стабилност, не поштује међународно право и не тежи компромисном, него наметнутом решењу", нагласио је премијер. Поновио је да би одузимање дела територије (15 одсто Србије) једној држави, и то демократској, представљало и озбиљно оспоравање саме идеје о демократији.

"Независност Косова не долази у обзир за Србију и она га не би прихватила већ би га одбацила", нагласио је.

Домаћини се нису појавили пред новинарима. Пред почетак састанка, Коштуница и Рајс су се руковали у салону Министарства спољних послова, пред многобројним камерама, при чему је државни секретар само, одговарајући на репортерско питање, изразила осуду најновијег терористичког чина у Индији.

У Стејт департменту данашњи дан био је врло динамичан, с више гостујућих делегација међу којима су примећене перуанска и словеначка. Са гостима из Србије надлежни домаћи разговарали су око два сата, а новинари су у једном тренутку приметили да су, поред већ поменутих званичника, прилог дискусији давали и изасланик за преговоре о статусу Косова Френк Визнер и ресорна функционерка Розмари ди Карло.

Данас је Коштуница разговарао и са саветником председника Џорџа Буша за националну безбедност Стивеном Хедлијем. Потом је новинарима у хотелу "Вилард" додао да компромис може бити оживљен преговорима који предстоје. "Дошло је време да се подвуче црта и да се на тим преговорима отвори питање статуса што је и смисао писма које смо Мартију Ахтисарију упутили председник Борис Тадић и ја."

Жеља је и гостију и домаћина, колико се могло сазнати, да се односи између Вашингтона и Београда "даље унапређују", што би требало да значи и да ће настојати да се нађе компромисно решење за Космет. Досад су у оптицају били многи нацрти решења који су својим различитостима па и супротстављеностима предочавали да ће пут ка компромису бити више него компликован.

Очекује се да ова прва посета Америци једног од лидера Србије по обнови њене самосталне државности резултира бољем међусобном разумевању. Поготову што ће Коштуница пред собом имати репрезентативне саговорнике, међу којима ће сутра бити и потпредседник САД Дик Чејни и друге истакнуте политичке личности.

Премијер Србије овим састанцима комплетира серију директних контаката с лидерима земаља шесторне Контакт групе – у којој су још Русија, Француска, Британија, Немачка и Италија – чији ставови имају одлучујућу улогу у опредељивању Савета безбедности УН око Косова. По окончању разговора у Вашингтону, Коштуница ће ставове Београда изложити и на седници тог најважнијег тела светске организације, која треба да се одржи прекосутра у њеној њујоршкој палати.

У званичном оптицају, Вашингтон је у последње време избалансирао интонацију о Косову. Избегава се помињање "коначног статуса" и својевремено често истицаних формулација у виду "условне независности", што не значи да се с таквим епилозима не рачуна, па се тако одомаћио неутралан израз "исход преговарачког процеса" до кога треба да се дође компромисом Београда и Приштине.

Генерална овдашња смерница је садржана, чини се, у недавној изјави председника Џорџа Буша да решење за Косово "треба да изрази потребе већине, а да истовремено ојача право мањине". Истовремено су и у Вашингтону и још више у Савету безбедности УН, а нарочито Русији, појачани захтеви да Приштина брзо и осетно поправи и даље незавидан положај мањина. Београду се, пак, препоручује да "охрабрује а не да обесхрабрује учешће Срба у косовским привременим институцијама"…

Нараста, рекло би се, опште осећање да је решавање косметског проблема изузетно деликатно и да може утицати на шира збивања и на Балкану и на другим просторима с јаким сецесионистичким кретањима. Америка за то зна, али остаје при ставу да је косовски случај "јединствен", док Москва истиче да ће његово решавање имати "универзалан значај".

Наведене и друге околности прожимају атмосферу Коштуничиних вашингтонских разговора. Уз премијера су у том низу састанака – данас почетим сусретом с потпредседником Светске банке Шигеом Кацуом, и његови сарадници – Александар Никитовић, Владета Јанковић, Слободан Самарџић (који је и копредседник државног преговарачког тима за Космет) и Срђан Ђурић.

-----------------------------------------------------------

Подстицај изручењима Хашком трибуналу

Од нашег сталног дописника
ВАШИНГТОН, 11. јула – Стејт департмент је данас поновио подстицај Београду да Хашком трибуналу изручи преостале оптуженике.