Техеран купује време

Нико не шаље у свемир животиње да би са њима тамо вршио мирољубиве експерименте, па тако ни Иран. Јадне животиње, само су послужиле да камуфлирају ирански војни програм лансирања ракете великог домета. Као некада совјетски „Спутњик“ са Лајком, после које је у свемир полетело на туце совјетских интерконтиненталних ракета разних домета.

Техеран је пре неколико дана свој војни нуклеарни програм обогатио почетком процеса производње обогаћеног уранијума.

„По божјој вољи, почеће обогаћивање од 20 одсто“, изјавио је тим поводом председник Ирана Махмуд Ахмадинежад додавши „како Иран поседује и ласерску технологију за обогаћивање уранијума, али да за сада не намерава да је користи“.

Још пре шест година Иран је најавио да ће наставити са претварањем 37 тона концентрата уранијума, познатог као „јелоукејк“, то јест млевеног уранијум-оксида у уранијум-хексафлорид, средство за обогаћивање уранијума. Сада Техеран наставља да укључује све више центрифуга у постројењу за обогаћивање уранијума у Натанцу, што би могло да доведе до производње нискообогаћеног уранијума за гориво у реакторима, али и до високообогаћеног уранијума за нуклеарно оружје. Истина, пре десетак дана, Техеран је понудио да своје гориво прерађује у иностранству, али све се и завршило на вербалној понуди. Сада је дошло и до лансирања иранске ракете у свемир, што показује да Иран ради на пројекту интерконтиненталног балистичког пројектила који му сигурно не треба да би у свемир лансирао пар пацова, или мишева. Иран је тако постао и прва муслиманска земља у свету која има сопствене капацитете за лансирање у свемир. Да ли се тиме и намеће као лидер исламског света? Национални понос и скретање пажње становништва са социјалних и економских тешкоћа?

Теоретски, ако имате балистичку ракету која може да постави сателит у Земљину орбиту, онда имате и научна средства да бојевом главом погодите скоро сваку мету на планети Земљи. Када имате сателит у свемиру, онда јачате своје обавештајне могућности, јачате безбедност електронских комуникација, имате могућност тзв. раног упозорења. Иран у свемиру има свој сателит још од октобра 2005. који је лансиран уз помоћ руске ракете. 

Осим тога, извоз иранских ракета „зелзал-2“ и пројектила Ц-802 за потребе терористичког Хезболаха јесте проблем који забрињава и Израел. Јер, ракетом Ц-802 припадници Хезболаха погодили су 2006. године израелски ратни брод и убили четири морнара. На иранској ракети типа „шахаб-2“, домета 450 миља, био је приликом параде 2005. године постављен натпис: „Израел мора нестати са географске карте“. И зато је Израелу и тешко да живи са пројектом иранске атомске бомбе. 

Како ће чланице Савета безбедности реаговати на најновије потезе Техерана? Посебно сада када Вашингтон и није против иранског цивилног нуклеарног програма, уколико он не обухвата обогаћивање уранијума и све док је под строгом контролом. Пре три године САД су ублажиле санкције према Техерану, али иранске вође очито играју на карту куповине времена. Рачунају да када једном дођу у посед атомског оружја онда постају сасвим другачији фактор у разговорима са Западом. Што, наравно, и није далеко од истине.

Но, сада се САД и Француска залажу за нову фазу санкција против Ирана. Могуће су забране путовања члановима режима, замрзавање иранских рачуна у иностранству. О ембаргу на иранску нафту за сада, вероватно, нико и не размишља, јер то би изазвало велике потресе на светском тржишту, али би истовремено и погодило Иран у најосетљивију тачку. Када је реч о неким другим санкцијама, нејасно је колико су њима одушевљене Русија и Кина.