Страх од депортације

Док је француска нација била обузета фудбалском грозницом, као и њен премијер и председник, министар унутрашњих послова Никола Саркози имао је преча посла и – главобољу. Он је за то време био под притиском да објасни колико ће имигрантских породица истерати из Француске после новог закона, који је усвојен у парламенту и који је, због тврдог става према имигрантима, разбеснео левицу и групе за људска права.

Притеран у ћошак зато што је великом броју странаца који не испуњавају нове услове претила депортација, Саркози је морао да начини уступак, понудивши боравишну дозволу оним илегалним имигрантима чија деца похађају француске школе, рачунајући да их има око 800. Дугачки редови, међутим, који су после тога осванули пред полицијским станицама широм Француске, показали су да их има много више.

"Покољ" имигрантске политике

Саркози се наљутио на челника полиције у Паризу који је у интервјуу "Монду" изјавио да има неколико хиљада породица, без званичних папира, које ће добити боравишну дозволу у наредним месецима, упркос контроверзним новим мерама.

"Свако ко данас говори о бројкама, говори о стварима које не познаје. Информисаћу француски народ када буду проучени сви досијеи", рекао је Саркози.

Било је то ипак сувише касно, јер је екстремни десничар Жан-Мари ле Пен већ оптужио Саркозија да отвара врата плими нових имигрантских породица, док га је социјалиста и бивши министар културе Жак Ланг оптужио за "покољ" имигрантске политике, јер у исто време покушава да игра улогу и тврдог и меког полицајца.

Министар унутрашњих послова је, чини се, ухваћен у замку расцепа између званичне строге и незваничне меке политике према имигрантима. Свако ко тражи боравишну или радну дозволу по новом закону биће третиран веома строго. С друге стране, породице које траже здравствено осигурање за своју децу или место у школи за њих добијају то без много питања.

Влада је морала да учини овај уступак, мада се Саркози заветовао да ће током летњег распуста истерати сву проблематичну имигрантску омладину и њихове родитеље. Све то учинило је да се министар унутрашњих послова нађе под унакрсном ватром левице и екстремне деснице, па је чак и премијер Доминик де Вилпен интервенисао да се стиша свађа о овом питању.

"Нема сврхе да бацамо дрвље и камење једни на друге. Треба да се суочимо са реалношћу. Дајте да проценимо реалност сваке ситуације, део по део", позвао је Де Вилпен.

Све ово не иде у прилог Саркозију који се таман понадао да ће привући у своје редове и Ле Пенове бираче. Екстремна десница, међутим, нема милости за имигранте. Њих не може да омекша чак ни фудбалска репрезентација која у Француској представља симбол уједињења.

Де Вилије критикује Зидана

Доказ за то пружио је ових дана и Филип де Вилије, лидер екстремног десничарског "Покрета за Француску", познат као жесток борац против исламизације Француске. У тренутку када је Ширак, као и готово цела нација, стала уз Зинедина Зидана после његовог искључења из финалне утакмице светског првенства, Де Вилије је затражио од славног фудбалера да се извини зато што је италијанског играча Матерација ударио главом у стомак, јер је такав гест "недостојан капитена француске репрезентације". Очигледан ударац на Зиданово порекло, чији су родитељи имигранти из Алжира.

Међу пет милиона имиграната који живе у Француској, министарство унутрашњих послова процењује да је између 200.000 и 400.000 оних који ту бораве илегално. И сам Саркози је био искрено запањен бројем породица које испуњавају услов који им је поставио прошлог месеца. Проимигрантске и групе за људска права процењују да бар 4.000 породица без боравишне дозволе, што је око 15.000 људи, испуњавају услове за легалан боравак по основу деце која похађају француске школе.

Саркози је, међутим, нагласио да ће многи остати разочарани.

"Ово није земља која верује да сваки илегални имигрант мора да добије боравишну дозволу зато што његово дете похађа француску школу. Масовно регулисање боравка водило би у катастрофу, чије последице ми данас добро знамо", истакао је Саркози.