Домаћа формула за пензије

Представници Међународног монетарног фонда, које је потпредседник владе др Јован Кркобабић упознао с нацртом новог закона о пензијском и инвалидском осигурању, оценили су јуче да се предложене измене поклапају с европским стандардима и да обезбеђују дугорочно одржив пензиони систем, који неће угрозити економску стабилност Србије, потврђено је јуче из кабинета потпредседника владе.

Иако се пре сусрета представника ММФ-а и потпредседника владе спекулисало да би преговори могли бити тешки, представници тог фонда су, како потврђују у кабинету, одали признање потпредседнику за компетентно и стручно обављен посао на рационализацији ПИО система, као и за успешно обједињавање четири фонда у јединствену пензиону касу.

Питање усклађивања пензија, што највише занима садашње и будуће пензионере, јуче није била главна тема разговора, а како незванично сазнајемо ММФ инсистира да предложена реформа гарантује да ће до 2015. године доћи до смањења издвајања за пензије из буџета и да ће тај издатак до 2015. пасти са садашњих 13 на 10 процената бруто домаћег производа.

Како ће се сходно томе усклађивати пензије, остављено је српској страни да сама пронађе формулу, али ММФ инсистира на тих 10 одсто, потврђује наш извор близак преговарачком тиму.

Упитан да ли то значи да ће се пензије усклађивати онако како је и предложено новим нацртом, само с растом трошкова живота и то када се БДП повећа за четири одсто, исти извор каже да ће се о томе озбиљније разговарати током следеће посете Међународног фонда. До тада би нова формула требало да буде извеснија, будући да потпредседник Кркобабић инсистира да се чек усклађује и с растом зарада.

С обзиром на то да се прва наредна корекција пензија не очекује пре 1. априла наредне године, „реформистима” српског пензијског система остаје довољно времена да нађу праву меру и за пензионере и за ММФ, али и да утврде формулу која неће додатно обезвредити принадлежности, каже наведени извор.

ММФ-у је предочено да нова реформа предвиђа да се најниже пензије морају увећати за око један одсто, будући да износе 20 одсто најмање плате, што је у овом часу око 11.088 динара. С тим новим повећањем најниже пензије биће веће за 100 динара, док би се најниже пољопривредне пензије повећале за око три процента – са 8.380 на око 9.000 динара.

ММФ-у је новим нацртом закона предочено да би већих уштеда у пензијској каси убудуће могло бити захваљујући пооштреним условима за добијање бенефицираних пензија. Колика би то сума могла да буде, више је ствар нове рачунице. Према првим проценама, око 10.000 оних који су имали бенефиције, вероватно, на те повластице неће моћи да рачунају. Измењеним законом предвиђена је могућност да се у пензију оде с најмање 55 живота. До сада је било 53. За пет година се повећава граница обавезног радног стажа, са 20 на 25 година. За бенефициране послове минималан стаж биће 15 уместо досадашњих десет година проведених на раду под отежаним околностима.
ММФ се сложио и с предлогом стицања права на будуће породичне пензије, према ком ће удовице убудуће уместо са 50 пензију моћи да добију са 53 године, с тим што ће се ове промене постепено повећавати до 2017. године. Смањен је и могући износ највише пензије, и то тако што лични коефицијент не може да пређе 3,8 уместо досадашња четири.

О свим овим и осталим отвореним питањима будуће реформе нашег пензионог система, као и конкретним рачуницама, биће, како кажу наши извори, још разговора не само са мисијом ММФ-а, већ и са свима онима који могу да помогну да Србија коначно добије пензиони систем у коме те принадлежности неће бити социјална категорија, а држава због високих издвајања – без ваљаног економског развоја.

Ј. Петровић