Domaća formula za penzije

Predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda, koje je potpredsednik vlade dr Jovan Krkobabić upoznao s nacrtom novog zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, ocenili su juče da se predložene izmene poklapaju s evropskim standardima i da obezbeđuju dugoročno održiv penzioni sistem, koji neće ugroziti ekonomsku stabilnost Srbije, potvrđeno je juče iz kabineta potpredsednika vlade.

Iako se pre susreta predstavnika MMF-a i potpredsednika vlade spekulisalo da bi pregovori mogli biti teški, predstavnici tog fonda su, kako potvrđuju u kabinetu, odali priznanje potpredsedniku za kompetentno i stručno obavljen posao na racionalizaciji PIO sistema, kao i za uspešno objedinjavanje četiri fonda u jedinstvenu penzionu kasu.

Pitanje usklađivanja penzija, što najviše zanima sadašnje i buduće penzionere, juče nije bila glavna tema razgovora, a kako nezvanično saznajemo MMF insistira da predložena reforma garantuje da će do 2015. godine doći do smanjenja izdvajanja za penzije iz budžeta i da će taj izdatak do 2015. pasti sa sadašnjih 13 na 10 procenata bruto domaćeg proizvoda.

Kako će se shodno tome usklađivati penzije, ostavljeno je srpskoj strani da sama pronađe formulu, ali MMF insistira na tih 10 odsto, potvrđuje naš izvor blizak pregovaračkom timu.

Upitan da li to znači da će se penzije usklađivati onako kako je i predloženo novim nacrtom, samo s rastom troškova života i to kada se BDP poveća za četiri odsto, isti izvor kaže da će se o tome ozbiljnije razgovarati tokom sledeće posete Međunarodnog fonda. Do tada bi nova formula trebalo da bude izvesnija, budući da potpredsednik Krkobabić insistira da se ček usklađuje i s rastom zarada.

S obzirom na to da se prva naredna korekcija penzija ne očekuje pre 1. aprila naredne godine, „reformistima” srpskog penzijskog sistema ostaje dovoljno vremena da nađu pravu meru i za penzionere i za MMF, ali i da utvrde formulu koja neće dodatno obezvrediti prinadležnosti, kaže navedeni izvor.

MMF-u je predočeno da nova reforma predviđa da se najniže penzije moraju uvećati za oko jedan odsto, budući da iznose 20 odsto najmanje plate, što je u ovom času oko 11.088 dinara. S tim novim povećanjem najniže penzije biće veće za 100 dinara, dok bi se najniže poljoprivredne penzije povećale za oko tri procenta – sa 8.380 na oko 9.000 dinara.

MMF-u je novim nacrtom zakona predočeno da bi većih ušteda u penzijskoj kasi ubuduće moglo biti zahvaljujući pooštrenim uslovima za dobijanje beneficiranih penzija. Kolika bi to suma mogla da bude, više je stvar nove računice. Prema prvim procenama, oko 10.000 onih koji su imali beneficije, verovatno, na te povlastice neće moći da računaju. Izmenjenim zakonom predviđena je mogućnost da se u penziju ode s najmanje 55 života. Do sada je bilo 53. Za pet godina se povećava granica obaveznog radnog staža, sa 20 na 25 godina. Za beneficirane poslove minimalan staž biće 15 umesto dosadašnjih deset godina provedenih na radu pod otežanim okolnostima.
MMF se složio i s predlogom sticanja prava na buduće porodične penzije, prema kom će udovice ubuduće umesto sa 50 penziju moći da dobiju sa 53 godine, s tim što će se ove promene postepeno povećavati do 2017. godine. Smanjen je i mogući iznos najviše penzije, i to tako što lični koeficijent ne može da pređe 3,8 umesto dosadašnja četiri.

O svim ovim i ostalim otvorenim pitanjima buduće reforme našeg penzionog sistema, kao i konkretnim računicama, biće, kako kažu naši izvori, još razgovora ne samo sa misijom MMF-a, već i sa svima onima koji mogu da pomognu da Srbija konačno dobije penzioni sistem u kome te prinadležnosti neće biti socijalna kategorija, a država zbog visokih izdvajanja – bez valjanog ekonomskog razvoja.

J. Petrović