Стране донације у џеповима домаћих моћника

Од нашег дописника
Сарајево, 11.  фебруара  –  Годинама се спекулише да су у Босни и Херцеговини покрадене милијарде страних донација које су биле намењене за послератну обнову ове земље. Међутим, никада није званично утврђено колико је међународних пара ушло у БиХ, нити се зна како и на који начин су трошене, а како завршавале у погрешним рукама. Посебна истражна комисија, коју је пре осам година формирао Парламент БиХ а потом је и угасио како не би посао привела крају, утврдила је да су страни донатори за послератну обнову БиХ дали око 15 милијарди марака, од чега је око осам милијарди једноставно „испарило”, односно завршило у џеповима тадашњих моћника.

Сумњивим токовима донираног новца тренутно се бави нова, такође, парламентарна комисија на чијем челу је Сефер Халиловић, који тврди да ће „пљачка сигурно бити документована” и да ће се „они који све време опструишу истрагу морати, коначно, суочити са истином”.

„Да су релевантне институције БиХ радиле свој посао како треба ова комисија не би ни постојала”, сугерише он и изражава жаљење што комисија нема мандат да може истражити „судбину” и донација које су стизале током рата, посебно оних које су биле намењене Армији РБиХ, а које је, каже, „такође покрала у то време владајућа олигархија и поједини, блиски јој, моћници”.

Председавајући бивше, боље рећи укинуте, истражне комисије Тихомир Глигорић је песимиста, иако је уверен да се ради о криминалу великих размера. Он сматра да ни постојећа комисија неће моћи урадити ништа посебно.

„Питање нелегалног трошења хуманитарног новца могло је да буде решено и на основу података до којих је дошла ’моја’ комисија, односно закључака који никада нису прослеђени надлежним истражним органима, што потврђује да у БиХ постоји неко моћнији од парламента ко то може да блокира”, оцењује он и упире прстом и у Канцеларију високог представника (ОХР) која, такође, све време ћути, упркос чињеници да је бивши високи представник Педи Ешдаун својевремено изјавио да су „криминалци у БиХ покрали донација у вредности девет милијарди долара, што је више од такозваног Маршаловог плана који је Немачка добила по завршетку Другог светског рата за опоравак”.

Према Глигорићевом мишљењу, све ово говори о постојању различитих спрега, као и о томе да се, у овом случају, не ради само о босанскохерцеговачком криминалу.

Директор Независног бироа за хуманитарна питања Жарко Папић у својој студији наводи да је „БиХ у периоду од 1992. до 2000. године у разним облицима добила помоћ вредну између 71 и 81 милијарду америчких долара”,  што је „по глави становника највећа међународна помоћ у историји”. Он, такође, сумња да ће актуелна комисија за утврђивање начина трошења страних донација доћи до истине уколико се буде бавила само домаћим „лоповима”.

„Када говоримо о међународној помоћи и корупцији, треба рећи да није проблем само у домаћим лоповима. Бар исте величине је проблем у страним лоповима. Као што је одавно аналитички установљено, земље које примају велику финансијску помоћ са стране изложене су корупцији и та корупција има домаћу и страну компоненту”,  каже Папић.