Мама хеликоптер и тата са линије

Mајка је чула да ће дете лакше научити страни језик ако га слуша одмалена и заказала је часове италијанског. Професор је радо прихватио новог ученика, све док није чуо следећи податак  дечак има годину и по.

Инструктор пливања није могао да убеди родитеље да њихова девојчица не треба да долази на тренинге са сломљеном руком. Није било вајде. Клинка је свако јутро долазила у шест сати и пливала држећи повређену руку изнад воде.

Обе приче су истините,  догодиле су се у Великој Британији, и само су две у низу које су подстакле Мег Сендерс и Ени Ешворт да напишу књигу  „Лудило модерних породица”.

Инспирације је било напретек свуда око њих, а слике су сличне и у другим деловима планете  разумни, образовани родитељи спремни су на најневероватније и често сулуде акције само да би претекли друге породице и довели сопствене потомке у предност.

Ауторке се надају да ће натерати  „преступнике” да се препознају у неком од примера и, ако не да промене понашање, онда бар да му се насмеју.

Књига наводи најлуђе примере: родитеље који су следили школски аутобус из Енглеске до Француске из страха да ће се њиховој мезимици нешто догодити, а да они неће бити ту да прискоче у помоћ; мајке које у дечјој соби ноћу пуштају стране радио-станице да би клинци одмалена учили језике, тате који раде домаћи и праве  „аутентичне” грешке да би изгледало као да је радио син.

Да би се родитељи лакше препознали, сврстани су у неколико категорија. Између осталих, истичу се:  „мама хеликоптер” која увек бди изнад свог чеда, не испуштајући га ни тренутак из видокруга; та„та са линије” који током фудбалског меча довикује сину како да се пробије и када да шутира;  „еколошка мајка”, која је сву своју децу родила код куће и храни их искључиво органском храном.

Сандерсова, и сама мајка 12-годишњих близнакиња, каже да родитељи данас живе у перманентном осећању гриже савести и стрепње да ће нешто урадити како не треба.

Као родитељи смо бомбардовани информацијама, а многе су противречне, па више не знамо шта да мислимо. Многе ствари изазивају осећање кривице и због тога смо још неуротичнији”, истиче Сандерсова.

Једног дана истраживања показују да деца више не знају да се играју и да су жртве преамбициозних родитеља. Већ следећег могу да чују да боље пролазе у животу они који су као мали ишли и на тенис и на балет и на часове језика.

Зато циљ ове књиге није да критикује данашње родитеље,  већ да им кроз шалу укаже на претеривања и натера их да више ослушкују себе,  а мање оне који им деле лекције.