Откупом до својине

Поводом Предлога измена и допуна Закона о избеглицама, чули су се предлози да се укине републички Комесаријат, да се преосталим избеглицама укине избеглички статус и да држављанство Србије. Тиме би и они, ако већ не могу да се врате на своја прадедовска огњишта у бившим југословенским републикама, као држављани Србије делили судбину и социјалне проблеме осталих њених грађана.

У републичком Комесаријату сматрају да такав приступ није добар.

– То би било гурање проблема под тепих – каже за "Политику" Драгиша Дабетић, комесар Комесаријата за избеглице Републике Србије. – Ја бих волео да затворим Комесаријат, али, нажалост, мислим да ћемо се још дуго бавити проблемима избеглица и расељених лица. Докле год постоји воља државе Србије и међународне заједнице да се помогне прогнаницима треба радити на томе.

Ради боље интеграције избеглица влада је у априлу усвојила измене и допуне Закона о избеглицама којима овој категорији дајемо одређену позитивну дискриминацију, пре свега у стамбеној области. Очекује се да ће Предлог измена и допуна овог закона бити усвојен на јесењем заседању Скупштине Србије.

Пилот пројекти

Изменама се не дира у стечена права избеглица, али се жели на законски начин регулисати оно што већ годинама постоји у пракси. Програми стамбеног збрињавања избеглица трају већ неколико година, а било је и више пилот-пројеката у тој области.

– Сада укупно имамо 2.500 објеката који су додељени избеглицама на коришћење, тако је збринуто око 10.000 људи. Ми смо сада законским изменама решили да им омогућимо да повољним откупом постану власници тих објеката. Од новца који би држава добила на тај начин могли бисмо да изградимо још неколико хиљада стамбених јединица и тако збринемо још десет хиљада људи – каже Дабетић.

Шта значи повољан откуп? Предвиђено је да бенефиције приликом откупа буду од 50 до 70 одсто од вредности објекта. За оне који не могу да откупе стамбену јединицу предвиђено је увођење закупа који ће бити двоструко повољнији него у другим државним објектима.

Доста се говорило и о кредиту Банке Савета Европе за развој од 20 милиона евра који је намењен такође за решавање стамбених проблема избеглица. Било је одређених процедуралних проблема због раздруживања СЦГ, али ових дана, напомиње наш саговорник, очекује се наставак преговора и реализација кредита за још хиљаду стамбених јединица.

За програм откупа сеоских имања такође је велико интересовање. Ове године је 200 избегличких породица решило на тај начин питање крова над главом, а заинтересованих је четири пута више.

Највише полемика у јавности поводом измена и допуна Закона о избеглицама односи се управо на овај део стамбеног збрињавања, односно могућности откупа, јер се упозорава да би могло доћи до злоупотреба. Међутим Дабетић каже да средствима прикупљеним откупом неће располагати ово Комесаријат већ Трезор Министарства финансија, тако да се новац не може користити у друге сврхе. Влада ће одређивати у које ће се програме улагати та средства, у пројекат ће бити укључени највероватније Грађевинска дирекција и Министарство за капиталне инвестиције, док ће улога Комесаријата бити да утврди критеријуме ко може да конкурише за та средства.

Комесаријат је основан још 1992. године, а данас се 98 одсто финансира из буџета. То је око милијарду динара годишње, а највећи део тог новца одлази на покривање хране и смештаја у колективним центрима. То је само мањи део новца који Србија даје за избеглице, јер треба урачунати и око осам милиона евра који се издваја преко Фонда за здравство, доста новца се даје и преко бесплатног школовања и за друге намене – када се све израчуна, трошак државе се процењује на око 30 милиона евра годишње.

За разлику од избеглица који немају статус грађана Србије, прогнани са Космета имају статус интерно расељених лица и у правима су, макар формално, изједначени са осталим држављанима Србије.

Колективни центри

Према евиденцији Комесаријата, на територији Србије без Космета има 208.000 интерно расељених лица, а у Црној Гори још 18.000. Процењује се да је од 1999. године из јужне покрајине у свет отишло још 50.000 људи. Тако стижемо до цифре од 280.000 људи који су се иселили са Космета по доласку међународне заједнице.

Што се тиче избеглица (прогнани из Хрватске и БиХ) њих је сада 107.000 у Србији са избегличким статусом, а око 200.000 је у међувремену узело држављанство.

У Србији има укупно 109 колективних центара, од чега је на Космету њих 17 које такође покрива Комесаријат за избеглице. (На Космету има између 16.000 и 20.000 људи који су морали да се помере унутар покрајине.)

У колективним центрима има десет хиљада људи, 60 одсто је интерно расељених лица, а 40 одсто избеглица.

Драгиша Дабетић као комесар Комесаријата предвиђа да ће се број прогнаника на нашим просторима смањивати, никако повећавати, без обзира на још ровиту ситуацију на Космету. Чак и ако преговори о статусу покрајине не буду ишли у повољном правцу, Дабетић сматра да неће доћи до већих исељавања:

Има разних теорија, али пример из марта 2004. када је дошло до великог насиља над Србима показује да су највећа пресељења била унутар Космета – око четири хиљаде интерно расељених унутар покрајина, а свега још 256 лица дошло је у централни део Србије. Наравно, закључује Дабетић, много зависи и од преговора, али у Комесаријату су спремни за непредвиђене догађаје, а не очекују већа померања становништва, јер би то била "велика срамота и за међународну заједницу".

--------------------------------------------------------------------------

Проблем са Хрватском

СЦГ, БиХ и Хрватска потписали су Сарајевску декларацију у јануару 2005. године уз посредовање међународне заједнице. Међутим, остала су још два крупна питања – питање носилаца станарских права у Хрватској и конвалидација радног стажа.

– Мислим да ће се и ово друго питање решити уз помоћ међународне заједнице, али станарско право у Хрватској је велики проблем и односи се на око 30.000 избеглих лица, што је са члановима домаћинстава скоро 100.000 људи. Хрватска је применила закон СФРЈ из 1991. године који прописује да ко шест месеци није у стану губи станарско право.

Босна је прихватила реституцију станарских права, тако да је највећи број људи дошао до станова, али Хрватска није. Да би се дефинитивно решило питање избеглица у региону треба и то питање решити, и охрабрујуће је што нас међународна заједница подржава у томе – истиче Драгиша Дабетић.