Банке не могу да изнесу капитал

Тридесеттрогодишњој Јелени није било свеједно кад је на вестима чула како Грчка има велики минус у државној каси. Као клијент једне од банака пореклом из те земље, уплашила се да ли можда постоји могућност да се њен новац у банци искористи за покривање фискалног дефицита Грчке који прелази 12 одсто. Судећи по реакцијама из Народне банке Србије, Јеленин страх је потпуно неоправдан, јер како кажу, све финансијске институције пореклом из Грчке су стабилне, а домаће законодавство онемогућава изношење основног капитала из земље.

– За НБС се не поставља питање „изношења” новца из Србије, већ да ли ће се и у којој мери смањити доношење додатног новца у Србију. Када питате да ли се криза из Грчке може прелити у Србију, треба имати у виду да ниједна банка пореклом из те земље која послује у Србији нема матицу која је у већинском државном власништву у Грчкој. До сада грчке банке су доносиле новац у Србију задужујући се у иностранству, а не обрнуто, и одобравале су више кредита од обима депозита прикупљених у Србији. Уз то, те банке су и докапитализовале њихове матице, што је поново био додатни извор за кредите. И на крају грчке банке су такође потписнице Бечке иницијативе, што је гаранција да неће смањивати обим своје изложености према Србији, односно да неће смањивати обим кредита – објашњавају у Народној банци.

Без обзира што је „Блумберг” недавно оценио да постоји опасност преливања кризе из Грчке у Србију и Бугарску, јер грчке банке у нашој земљи заузимају 15 одсто, а у Бугарској 30 одсто банкарског сектора, у НБС истичу да је такав страх неоправдан.

– Изложеност ових банака према Србији, по обиму, за њихове централе није од великог значаја, да би некакво њено смањење могло да допринесе побољшању финансијске ситуације у Грчкој – уверавају из централне банке.

НБС подсећа да у Србији послују 34 банке, различите власничке структуре, а да тржишно учешће грчких банака износи 16,2 одсто. У складу са Законом о банкама, скупштина банке (коју чине њени акционари) усваја годишњи рачун и одлучује о употреби и распоређивању остварене добити, односно покрићу губитака. Добит се распоређује по утврђеним наменама и то у резерве, дивиденде и друга давања, у складу са прописима, објашњавају надлежни.

– Све банке које поседују дозволу за рад Народне банке Србије, независно од тога да ли су њихови већински власници домаћа или страна лица, обавезне су да послују у складу са домаћом регулативом. Законом о банкама је, између осталог, прописано да је банка дужна да одржава прописани износ капитала и показатељ адекватности капитала, дакле капитал који одговара преузетим ризицима, ради стабилног и сигурног пословања, односно ради испуњења обавеза према повериоцима и да оснивачи банке не могу да повлаче средства уложена у оснивачки капитал банке – кажу у Народној банци Србије.

Званичници четири грчке банке које послују на нашем тржишту јуче нису били расположени да коментаришу страх да криза из Грчке, преко банкарског сектора, може да се пренесе у Србију. Незванично, уверавају да нема потребе сумњати у њихову ликвидност.

– Нема ни говора о томе да ће се наша кредитна изложеност у Србији смањити. Напротив, из централе у Грчкој нам је сугерисано да појачамо кредитну активност на другим тржиштима, јер је на грчком тржишту криза – објашњавају у једној грчкој банци.

А. Николић

-------------------------------------------------------------

Привредници верују банкарима

Домаћи привредници који послују са грчким банкама имају поверења у своје финансијере. Радомир Живанић, власник компаније „Верано”, каже да своје пословање добрим делом заснива на подршци грчких банака. Како каже, откако је криза у Грчкој кренула, однос банкара према њему као клијенту уопште се није променио. И док Живанић каже да ниједног тренутка није био уплашен, Топлица Спасојевић, власник компаније ИТМ, признаје да му у почетку није било свеједно.

– Убрзо, међутим, схватио сам да су моји страхови потпуно неосновани. Ниједног тренутка у банци нисам осетио нервозу, нити су према мени као клијенту били рестриктивнији. Напротив, чак су ми и побољшали услове кредитирања – наглашава Спасојевић.