Зашто држава не воли наше млеко

Влада Србије усвојила је уредбу по којој „право на коришћење премије за млеко има правно лице код кога је утврђен удео државног капитала од најмање 90 одсто и физичко лице носилац породичног комерцијалног пољопривредног газдинства”.

Тим поводом реаговао је Љубиша Јовановић, генерални директор компаније „БД агро” из Добановаца. Та компанија има фарму од 3.000 високостеоних крава, дневно испоручује „Имлеку” 35 тона млека и обрађује 5.000 хектара земље и у све то инвестирала је 75 милиона евра. Јовановић је у отвореном писму министру пољопривреде поставио неколико питања:

„Данас смо сазнали да је Министарство пољопривреде, поред других, донело и уредбу по којој се поново продужава, и у 2010. години изузимање тзв. великих произвођача из система субвенционисања примарне производње, у нашем случају у производњи сировог млека.Иако смо протеклих 14 месеци у више наврата озбиљном аргументацијом указивали на штетност овакве одлуке, поново смо суочени са низом питања због чега је то урађено:

Да ли због тога што смо у протеклих петгодина поставили најсавременију европску технологију држања животиња и опрему за мужу?

Да ли због тога што смо, желећи да у Србији направимо национални генетски центар, уз невиђене напоре, увезли матично стадо од 3.000 високостеоних јуница светски супериорне генетике из Канаде?

Да ли због тога што производимо млеко одрживог екстраквалитета какво производи три одстофарми у Европи, и што „Имлеку” тренутно испоручујемо 35 тона млека дневно, до краја године и свих 75 тона, због чега смо одавно највећа појединачна фарма.

Да ли због тога што смо у последње четири године запослили 60 младих стручњака, које смо школовали о сопственом трошку у иностранству?

Да ли због тога што смо омогућили специјализацију свршених студената на нашој фарми?

Да ли због тога што је наша фарма у неколико наврата од стране инспектора из ЕУ одабрана као референтна за презентацију неколико пројеката у Србији?

Да ли због тога што је пројекат „БД агро” награђиван протеклих година као најбоља страна инвестиција у аграру, као најбољи агробизнис у Србији?

Да ли је ово порука и другим инвеститорима колико ће држава бити конзистентна у односу на оно што обећава, ако се којим случајем одлуче да улажу у агропројектеу Србији?

Коначно,да ли се на овај начин Србија спрема за улазак у Европску унију?

Игнорисањем и обесхрабривањем озбиљних програма у примарној производњи сваке врсте, Србија нажалост остаје јединствен пример. Опште је познато на који начин су земље ЕУ деценијама градиле примарну, а паралелно са тим и прерађивачку индустрију. И каке напоре у билдовање и квалитативно реструктурисање националне производње улажуоне земљекоје се озбиљно припремају за европску породицу. У првом реду преко масивних субвенција и подстицаја. Колико то може да буде битан циљ државне агрополитике, можда најбоље говори пример Хрватске, односно фарме музних крава Осиловац д.о.о. Феричанци. Заштитна односно од државе гарантована цена је (претворено у динаре) 31динар плус осамдинара државног подстицаја. Даље субвенције су:за уматичено грло 200 евра, за првотелке 290, за хектар обрађене површине од 155 до 309 евра (зависно од културе).

У протекле две године, „БД агро“ није добио ниједан динар!

Намеће се утисак да се на тајначин Србија, високопотенцијална аграрна земља, претвара у увозно зависну.

После свега, најбоље питање је каква је перспектива 360 запослених радника у компанији„БД агро”?

За сада јесасвим сигурнода је власник компаније„БД агро” господин Ђура Обрадовић одустао од планиране изградње још једне сличне фарме у Новом Бечеју, где јебило планирано да сепостави највећи генетски центар за „холштајн-фризијску”расу у Европи.

-----------------------------------------------------------

Већа субвенција по хектару

Захваљујући повећању аграрног буџета за четвртину, регрес за ратарску производњу износиће ове године 14.000 уместо прошлогодишњих 12.000 динара по хектару. Та средства ратари ће морати да искористе за набавку декларисаног семена и дизела у износу од 4.000 динара, као и за набавку минералног ђубрива у износу од 6.000 динара, најавио је на јучерашњој конференцији за новинаре министар пољопривреде Саша Драгин.

Ове године Министарство је ублажило критеријуме за остваривање субвенције, па тако ратари с маргиналних подручја, који имају мање од пет хектара земље, неће морати да буду у систему пензијског и инвалидског осигурања да би остварили право на субвенцију. Ратари са Косова и Метохије моћи ће да остваре субвенцију од 14.000 динара по хектару без икаквих услова.

Произвођачи дувана добиће субвенцију већу за 20.000 динара по хектару од осталих – укупно 34.000 динара по хектару.

И ове године пољопривредници могу да рачунају на субвенционисане кредите. Краткорочни кредити се одобравају у износу од 50.000 до 900.000 динара с каматом од пет одсто. Системом робних записа, износ задуживања код краткорочних кредита може бити и два милиона динара. Код дугорочних кредита камата је такође пет одсто, јер на 40 одсто средстава колико обезбеђује Министарство пољопривреде нема камате. На тај начин ратари се могу задужити и до 300.000 евра.

Акција набавке минералних ђубрива преко Продуктне берзе приводи се крају, а на овај начин ђубриво је субвенционисано са 5.000 динара по тони. Већа понуда је, каже министар, оборила цену азотног ђубрива на тржишту тако да је оно сада јевтиније за петину.

Драгин је јуче позвао пољопривреднике да обнове регистрацију пољопривредних газдинстава, јер само тако могу да конкуришу за средства која даје надлежно министарство.

Ј. Р.

-----------------------------------------------------------

Премијаод 1,5 динара по литру млека

Влада Србије усвојила је уредбу о премији за млеко у 2010. години, којом је предвиђено да се по литри испорученог млека из буџета исплаћује 1,50 динара, саопштило је јуче Министарство пољопривреде.

Право на коришћење те премије имају предузећа код којих је утврђен удео државног капитала од најмање 90 одсто и физичка лица, носиоци породичног комерцијалног пољопривредног газдинства, наводи се у саопштењу.

Како је прецизирано, право на премију се остварује ако је корисник предао најмање 4.000 литара млека током три месеца, али не више од три милиона литара млека по кварталу.

Уредбом о условима и начину коришћења премије за млеко за 2010. годину, уведен је доњи ниво производње који произвођачи млека морају да испуне да би остварили право на премију, а како би се стимулисало укрупњавање производње млека, истиче се у саопштењу.

Влада Србије усвојила је и уредбу о регресирању осигурања животиња, усева и плодова.

Право на коришћење средстава по основу те уредбе имаће физичка лица – носиоци комерцијалних пољопривредних газдинстава, у износу од 40 одсто висине премије осигурања, без урачунатог пореза на додату вредност.

Услов је да је газдинство уписано у Регистар пољопривредних газдинстава, да има утврђено својство осигураника пољопривредника код Фонда за пензијско-инвалидско осигурање и да је на дан 30. априла 2010. године платило главни дуг по основу доприноса за пензијско и инвалидско осигурање у висини обавеза за 2009. годину.

Бета