Бунари под катанцем

Нови власници комплекса "Скадарлија" нису уопште заинтересовани за пунионицу минералне воде, иако је према анализама познатог Френсениусовог института из Немачке ово, по квалитету, пета минерална вода у свету. Налазиште здраве, термалне воде у средишту милионског града није посебан природни феномен, али је непроцењиво богатство. Захваљујући лошим прописима, али и непоштовању постојећих закона, готово је немогуће да држава натера власника плаца да настави производњу воде. Намере нових власника су да на овој локацији изграде хотелски комплекс са бројним комерцијалним садржајима.

У комплексу "Скадарлија" који је фирма "Стар имобилијаре" купила од БИП-а за 750 евра по квадрату, осим Старе пиваре, три пивнице и тржног центра, налази се и три извора здраве, питке минералне воде са изграђеном пунионицом. Скадарлијску воду користио је још од 1880. године Игњат Бајлони и то за прављење пива. Специјалним пумпама вода је довођена у велике резервоаре и уз одговарајућу припрему користила се за производњу. Пиво прављено од ове воде добило је 1900. године златну медаљу на светској изложби у Паризу. Хроничари тог времена чак су забележили и једну интересантну чаршијску причу, која потврђује да је индустријалац Бајлони добро знао на какав је "рудник блага", сплетом срећних околности, наишао усред београдске вароши. Одговарајући родбини која га је из Америке позивала да батали посао у Србији и настани се преко океана, он је, наводно, отпоздравио писмом рекавши да је "у Београду пронашао своју Америку". Међутим, после Другог светског рата његова имовина је национализована, па су комплекс "Скадарлија" и вредни извори припали Београдској индустрији пива.

Ипак, три бунара на дубинама од 60, 103 и 321 метар обновљени су тек деведесетих година прошлог века. Пуњење скадарлијске воде званично је почело 1997. године, премда је већ две године раније ова вода добила сертификат о квалитету. Штавише, тадашња градска власт на чијем челу је био Небојша Човић уложила је велики новац у обнову скадарлијских бунара, планирајући да ову воду користи за топлификацију града.

Међутим, досад град није ништа учинио са овим планом, а бројни службеници садашње градске власти, уопште не знају за ове могућности и некадашње планове. Додуше, сада није познато ни да ли би град могао тек тако да оствари овај план без сарадње са новим власником.

Иначе, природно заштићена од загађења дебелим слојем глине, вода из ових извора је изванредног хемијско-бактериолошког састава и физичких својстава, иако се налазе у самом центру града. Због богатства магнезијума и малог садржаја натријума у води они се сврставају међу три најквалитетнија изворишта у Србији, при чему је доказано терапеутско дејство вода. Осим тога, ова вода је и термална, тако да је на изворишту температуре око 30 степени Целзијусових. Досад је вода из сва три бунара флаширана под именом "Скадарлијска вода", при чему је капацитет једног од извора био 14,6 литара у секунди. Међутим, већ у току припреме за продају "Скадарлије" експлоатација сва три изворишта је прекинута.