Принципи за Космет

Од нашег сталног дописника
ВАШИНГТОН, 12. јула – Председник Владе Србије Војислав Коштуница завршио је данас разговоре с високим званичницима у Вашингтону истицањем да решење за косметски проблем мора да се заснива на општеважећим принципима међународног права. Спремни смо на сваки компромис којим се не крњи територијални интегритет Србије, став је, у најкраћем, који је данас образложио у Белој кући потпредседнику Ричарду Чејнију, као што је то јуче учинио и приликом сусрета са шефицом америчке дипломатије Кондолизом Рајс и у претходној серији сусрета с лидерима европских чланица Контакт групе.

Већ сутра ће премијер такву поруку Београда предочити и члановима Савета безбедности УН, на седници тог састава, затвореној за јавност. У њеном другом делу ће се размотрити извештај специјалног изасланика УН Мартија Ахтисарија о досадашњем току разговора о будућем статусу Косова и његовим предлозима за следеће фазе тог деликатног процеса.

Разговор с Чејнијем Коштуница је новинарима – по киши на отвореном простору, на платоу испред Беле куће одређеном за сусрет са представницима медија – оценио као "занимљив и конструктиван". И Чејнију је, како каже, истакао значај компромисног решења за које се залаже Београд, предочивши да је додатна вредност концепта суштинске аутономије у томе што може да се "проверава, коригује и мења", док друга страна "експресно и радикално захтева независност која не трпи исправке".

Прихватљиво за САД

Коштуница је и овом приликом говорио о значају суштинске аутономије Косова унутар Србије за стабилност региона. "То је врло важно и веома прихватљиво за америчке саговорнике, као и потпредседника Чејнија, који су много бриге уложили у стабилност региона".

Пре одласка у Белу кућу, премијер је одржао конференцију за новинаре у Националном прес клубу, где је одговорио на низ питања. Неколицина млађих особа, које су се представиле као косовски Албанци који су овде на студијама, затражила је разјашњења о београдском виђењу будућности покрајине. Једно од њихових питања гласило је: "Шта ћете рећи Србима на Косову, када крајем ове године, или почетком следеће, Косово постане независно?" Коштуница је, као и у више наврата овде, одговорио да верује да до независности ипак неће доћи и да се "нада да ће се у преговорима испољити више толеранције, стрпљења и спремности на компромис".

На том скупу, ниједног тренутка није било повишених тонова. Чак ни када су изражавана врло висока и супротстављена очекивања.

Премијер се данас срео и са двојицом утицајних сенатора – Ричардом Лугаром и Џорџом Војновичем.     

Једна од карактеристика Коштуничиног наступа у два главна центра моћи, јуче и данас у Вашингтону, а сутра на састанку Савета безбедности УН, јесте уверавање да је најбоље да се при одлучивању о једном локалном проблему (статус Космета) примене основне норме на којима почива глобални поредак.

"У борби за Косово Србија се бори и за фундаменталне принципе међународне правде и поретка. И бранећи неотуђиви део своје територије, Србија можда чак брани будућност демократије као начина живота и мишљења у свету", нагласио је Коштуница у ауторском напису који је данас, под насловом "Правда за Србију", објавио "Вашингтон пост".

Независност Косова, за шта се залаже Приштина, а за коју показују склоност и неки спољни фактори, била би вишеструко контрапродуктивна, предочава премијер Србије. Такав евентуални будући статус покрајине Србије под међународном управом би по њему изазвао низ крупних поремећаја, уз остало: прекршиле би се норме о неповредивости државних граница, а тиме и створио преседан за сличне сепаратизме широм света, повећала би се регионална нестабилност и – угрозила млада демократија у Србији.

Питање без одговора

Разговарајући с дописницима овде, Коштуница је синоћ рекао да су га многи званични саговорници често већ питали о детаљима плана Србије за суштинску аутономију Космета, да је на то одговарао, али да није ни од кога од њих добио одговор на његово питање "који би био ваш разлог за независност Косова?" Додао је да је он у свим тим приликама "о компромису, донекле заборављеном на папиру Контакт групе, говорио више од саговорника".

А компромисни приступ Београда за решавање косметског питања, како је прецизирао у чланку за "Пост", укратко је овакав: "Србија је спремна да прихвати било који вид компромиса који не обухвата независност, а који нуди косовским Албанцима највећу могућну аутономију, укључујући сву законодавну, извршну и судску власт, очекујући заузврат само неповредивост граница и безбедност за неалбанско становништво у покрајини".

Премијер је пренео да је његова аргументација у Вашингтону саслушана, не наводећи да ли је било неке реакције – позитивне, негативне, или неутралне. Званични амерички прилаз досад је изражаван у неколико ставова: да се решење за Косово не прејудицира, али да будући његов статус треба да се одреди до краја ове године, да буде прихватљив и за Београд и за Приштину, као и да изрази вољу народа који живи на Косову.

"Мислим да међународна заједница још нема потпуно чврст став и чини се да је дошло до поновног отварања дебате о Косову", изјавио је дописнику Би-Би-Сија професор Чарлс Капчан из овдашњег невладиног Савета за међународне односе. Он каже и да је лично у протеклих неколико недеља "од неких личности у Вашингтону чуо флексибилније ставове о природи независности Косова, о томе да ли ће Косово имати столицу у УН или ће одлука о томе бити одложена и чини ми се да коначне одлуке о статусу Косова још нема"…

Ако је ситуација још тако недефинисана, Коштуничин текст у "Посту" ће допринети да се лакше идентификују ставови Србије о Косову и шире поводом његовог статусног процеса. "Недопустиво је да једна демократска земља буде лишена дела њене територије само зато што једна етничка група, која има аспирације на ту територију, прети насиљем", написао је премијер. Уз подсећање да су "трагични догађаји научили човечанство да политика попуштања према онима који прете силом, само отвара пут за још веће насиље".

Против независности

За ставове Србије рекао је да су "засновани на темељним документима – Повељи УН, Завршном документу из Хелсинкија и релевантној резолуцији Савета безбедности УН". Истрајно износећи аргументе против независности Косова, Коштуница је оценио и да би оно као такво било "расадник напетости у региону, како због вероватних нових територијалних захтева, тако и због економске неодрживости и раширене мреже организованог криминала".

Премијер је позвао међународну заједницу да узме "у обзир и утицај који би независност Косова имала на демократску Србију". Подсетивши да се Србија "ослободила комунистичког режима, улажући изузетне напоре и стављајући много тога на коцку", поставио је питање "може ли таква земља, по свим мерилима демократска, да преживи да јој се силом одузме 15 одсто њене територије". "Ако људи престану да верују у правила демократије, ако почну да мисле да се један сет закона примењује на један народ а на друге не, уколико се осећају да су их издале моћне институције и уколико су стандарди и норме понашања међу појединцима и нацијама погажени, онда ће људи изгубити веру", сматра Коштуница уз оцену – "а тамо где је нестала вера, не може бити демократије"…

У овдашњим круговима повремено се такође може чути забринутост за демократију у Србији у случају наметања независности Косова. Истовремено се, међутим, исказује и тежња да Америка повећаним ангажманом допринесе да се нови статус Косова одреди већ ове године, како би "добила више времена да се посвети крупнијим проблемима" као што су Ирак, Иран, Северна Кореја...