Европски шамар САД-у

Гласање је трајало тек неколико секунди колико је требало посланицима у Европском парламенту да „оборе” споразум ЕУ и САД о размени банкарских података. Против споразума изјаснило се 378 европских посланика, „за” је гласало 196 док је 31 посланик био уздржан.

Одлука Европског парламента укинула је такозвани SWIFT споразум – ступио да снагу 1. фебруара – који је дозвољавао Американцима да без ограничења и даље „завирују” у европске новчане трансакције и „снимају” податке о клијентима банака на старом континенту. А све то у циљу борбе против тероризма.

Прва реаговања на овај европски шамар САД-у сасвим су различита. Из редова парламентараца преовладавала је оцена да је реч „о историјском тренутку за Европски парламент” који је тиме показао да на велика врата улази у креирање дневне политике ЕУ. Из САД је, сасвим очекивано, стигла другачија реакција. Званични Вашингтон је поручио да је „дубоко разочаран” и да су америчко-европски односи „доживели тежак ударац”.

„Завиривање” у банкарске податке – незаконито или законито – одавно се користи и у Европи и у САД. Посебно после 11. септембра 2001 – године и америчке објаве рата светском тероризму Вашингтон је максимално појачао „чешљање” светских токова новца трагајући за парама терориста. У овој потери Американцима је посебно интересантан SWIFT (Удружење светске међубанкарске финансијске телекомуникације) модерна светска мрежа за размену података. С пуно разлога: преко SWIFT-а се обави око 15 милиона трансакција – дневно. У овом мору података амерички стручњаци су успешно „копали” и, према подацима немачког недељника „Цајт”, европским владама је, последњих година, прослеђено хиљаду и по важних података од којих су неки директно помогли у спречавању већих терористичких акција.

Све то рађено је по америчко-европском договору који је, међутим, испао из игре 1. децембра прошле године када је ступио на снагу Лисабонски споразум, који је поприлично реформисао ЕУ и промешао „карте” у хијерархији европске власти. У тој новој подели улога Европски парламент добио је много шири простор деловања, између осталог, и прилику да гласа о SWIFT споразуму.

Управо у овој чињеници, пише немачки дневник „Франкфуртер алгемајне”, крије се и главни разлог „побуне” европских посланика против поменутог споразума.

„У принципу, већина у Европском парламенту је за наставак сарадње са САД, али су посланици искористили прилику да одрже лекцију владама чланицама ЕУ”, закључује лист из Франкфурта процењујући да је SWIFT споразум нека врста колатералне штете у надметању европске и националне власти око тога ко је заправо главни газда у Унији.

После пропасти споразума у Бриселу најављују да ће ЕУ покренути нову рунду разговора са САД с циљем да се настави европско-америчка сарадња у „лову” на новчане трансакције терориста. Из Вашингтона, међутим, љутито поручују да неће бити нових преговора и да ће се САД окренути билатералним договорима с појединим државама чланицама ЕУ. А ту су Американцима најинтересантнији Белгија и Холандија.

Разлог за такво понашање САД је чињеница да је SWIFT основан 1973. године у Белгији где се и данас налази „срце” ове светске мреже. Осим белгијске централе постоје и два регионална центра: у Холандији и Швајцарској. Овај други тек је недавно пресељен из САД у Швајцарску чиме су Американци изгубили могућност да директно контролишу путеве новца па су покренули преговоре са ЕУ који су окончани SWIFT споразумом. А онда је све покварио Европски парламент који је убедљивом већином спречио Американце да и даље „њушкају” по банкарским пословима.

-----------------------------------------------------------

SWIFT је основан 1973. године и данас окупља више од осам хиљада најзначајнијих светских банака, берзи, брокерских кућа и других финансијских институција из више од 200 држава. Процењује се да више од 90 одсто светских банака користи ову мрежу за размену порука и података чиме је SWIFT постао камен темељац светске банкарске активности.