Камповање у Кијеву

Трагом вести
На улицама и трговима Кијева поново ничу насеља од шатора, трешти музика, вијоре се заставе и шалови, расправља се о политици, демократији, парламенту, издаји... Много шта подсећа на крај 2004. када су лидери такозване наранџасте коалиције изашли пред Украјинце и свет са захтевом за праведне изборе, без закулисних радњи и фалсификованих гласачких листића... Али много шта је и другачије. У садашњој карневалској атмосфери далеко је више застава под којима стоје они који су пре 18 месеци "бојно поље" напустили као поражени, него симбола победника – "оранжиста".

Нешто је, ипак, ново – очи и једних и других нетремице су уперене у председника државе Виктора Јушченка. Од њега се очекује коначно решење. Новоизабрана Врховна рада (парламент) је, практично, блокирана. Обновљена "наранџаста коалиција" није успела да предложи будућег председника владе иза којег би стала довољна већина депутата. Друга страна, пре свега Партија региона Виктора Јануковича, тврди да таквог кандидата има, али "оранжистима" ни на крај памети не пада да се са овим сагласе. И на томе се, уз понеки вербални инцидент и разбијени нос, прича завршава. Чека се реч Јушченка.

Пред одлуком

Украјински председник нашао се невољно у улози данског царевића. "Бити, или не бити" није само реторичко питање. Одлука коју мора да донесе судбоносна је и за њега и за земљу. А простора за маневар је мало. Све се своди на два решења: прихватити захтев већине у парламенту уједињених у "Антикризну коалицију" коју чине Партија региона, социјалисти и комунисти, или позвати народ на ново изјашњавање. У оба случаја Јушченко, на неки начин, потписује сопствени пораз.

Страначке рачунице су ових дана у Украјини омиљена забава. Како међу депутатима, политичким аналитичарима и новинарима, тако и међу обичним светом. Заснивају се на неколико чињеница:

Прво, несумњиво је да је "Антикризна коалиција" успела да обезбеди неопходну парламентарну већину.

Друго, обезбедила ју је тако што су социјалисти Александра Мороза променили страну и из табора "оранжиста" прешли међу присталице бившег премијера Виктора Јануковича.

Треће, председник Јушченко формирање "Антикризне коалиције" сматра нелегитимним и не жели (за сада) да је прихвати.

Четврто, Уставни суд, једино тело које може да одлучује о политичким реформама, због недостатка одређеног броја чланова такође је блокиран. Разлог је једноставан – депутати не могу да се договоре о именовању нових судија.

Којој опцији се приклонити? Јушченкова партија "Наша Украјина" има отворен позив да се придружи "Антикризној коалицији" и, како овде наводе, "уједини две Украјине". Мисли се, наравно, на постојећу политичку поделу у земљи на западни и источно-југоисточни део.

У овој комбинацији за Блок Јулије Тимошенко који је на протеклим изборима задобио поверење четвртине Украјинаца места, једноставно, нема. Мада се овакво решење чини као ваљан излаз, оно је за Јушченка на дуже стазе неповољно, па можда чак и погубно. Наиме, они који су уз њега одлучно стали 2004. истовремено су стали и против Јануковича. Евентуални савез поменуте двојице, у сада потпуно измењеним околностима, чини се стога као компромис у који би бивши поражени (Јанукович) ушао као победник, а бивши победник (Јушченко) само зато што нема алтернативе.

Нема сумње и да би приклањање овој опцији додатно еродирало поверење преосталих "оранжиста", поготово следбеника Јулије Тимошенко, у актуелног шефа државе. Додуше, могло би да му донесе понеки поен из табора противника, али по коју цену?

Варијанте губитника

Друга могућност јесте распуштање парламента и расписивање нових избора. Ово је за Јушченка још неповољнија варијанта. Пре свега, садашња Врховна рада изабрана је апсолутно демократски. У томе су сагласни сви посматрачи, како домаћи тако и страни. Са друге стране, право је сваке политичке партије (у овом случају социјалиста) да одлучује с киме ће у коалицију. Да ли ће при томе потписати своју "смртну пресуду" није на противницима да одлучују него на њеним бирачима. За сада је само један социјалистички депутат изразио негодовање због уласка у "Антикризну коалицију".

Евентуално распуштање парламента наметнуло би и питање да ли је Јушченко тај који одлучује о саставу Врховне раде или су то бирачи? И где је ту демократија? Сем тога, из Блока Јулије Тимошенко се чују захтеви да се изборни цензус са садашња три подигне на 10 процената. Јасно је да би у том случају фотеље биле резервисане искључиво за Партију региона и Јулијино друштво.

Расписивање нових избора и под садашњим условима није без опасности по првог међу Украјинцима. Тешко је, наиме, веровати да би значајно нарушени рејтинг председничке "Наше Украјине" одједном могао да крене нагоре. Напротив. Слично је и са социјалистима. Настали празан простор омогућио би Тимошенковој да на своју страну привуче много разочараних "нашеукрајинаца", док би места социјалиста лако могла да приграби агилна Наталија Витренко са својим националистима. И опет је на губитку – Јушченко.