Јужно станиште неандерталаца

НИШ – Екипа Одељења за археологију Филозофског факултета у Београду, коју је предводио доцент др Душан Михаиловић, ових дана је у пећини Велика Баланица у Сићевачкој клисури дошла до веома значајних открића која би могла да промене досадашња сазнања о животу наших предака из леденог доба. Пронађено је скоро седам хиљада остатака материјалног живота, алатке од клесаног камена за обраду дрвета и коже, остаци огњишта. Све то указује на интензивно насељавање цивилизације неандерталца у средњем палеолиту чија се старост процењује на око 80.000 година.

– Ова насеобина је од изузетног значаја, јер пружа могућност да пратимо живот људских предака из доба средњег палеолита у једном дужем периоду. Нишка котлина је веома занимљива, јер нам омогућава да сагледамо факторе изумирања неандерталаца и појаву савременог човека у југоисточној Европи, каже др Михаиловић.

Археолози су истражили само улаз у пећину, тачније њених двадесет квадратних метара ове шпиље дуге око четрдесет, а широке двадесет метара. На основу овога, у унутрашњости пећине наслућују се заиста велика открића, а према веровању др Михаиловића, постоји велика могућност да истраживачи наиђу и на скелете неандерталца.

Већ на основу садашњег фонда налаза из периода средњег палеолита може да се прати развој културе неандерталца у једном дужем временском периоду. То пружа увид у саме почетке културне историје на тлу Србије од пре сто хиљада до пре четрдесет хиљада година. Открића дају основу за одговоре на питања шта су радили, како су се кретали, чак и о њиховом друштвеном животу.

Ово је једно од најбогатијих и најзначајнијих налазишта чије истраживање тек предстоји. Утолико пре што су налази из истог периода откривени и у пећини Мала Баланица, (дуга двадесет, широка седам метара), што пружа прилику за поређење ова два станишта неандерталаца у последњем периоду леденог доба када су наши преци живели углавном у пећинама.

Потпунији одговор на питање како је изгледао живот неандерталца на подручју југоисточне Европе у време најхладније климе која је забележена у људској историји, биће познат након физичко-хемијских анализа, тачног датовања, архео-ботаничких и архео-зоолошких испитивања.

– Досадашњи налази упућују на то да ће на овом подручју бити посла за археологе деценијама. Ради се о открићу првог ранга које је због садржаја и очуване целовитости слојева од изузетног значаја. У Србији слична налазишта постоје у Петроварадину и Хаџи-Продановој пећини, истиче др Михаиловић.