Офанзива на талибане

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 14. фебруара – На југу Авганистана, у провинцији Хелманд, подручју које се сматра епицентром талибанске побуне, у току је досад највећа офанзива од почетка рата 2001, у којој учествују америчке, британске, канадске, данске и естонске снаге. Циљ јој је да се талибани сломе у свом главном упоришту, где им је центар за производњу експлозивних направа и главно чвориште трговине опијумом, сировином за производњу хероина, чијом се продајом у доброј мери обезбеђује финансирање покрета отпора.

Офанзива је, уз претходну најаву, почела у суботу ујутру десантом са 60 хеликоптера који су припремили терен за долазак тенкова и пешадије. Учествује око 15.000 војника, од којих су 60 одсто – и то се истиче у први план – припадници авганистанске армије.

Главни циљ је освајање досад ретко помињаног града Марџаха, центра плодног пољопривредног подручја уз реку Хелманд, од око 80.000 становника. Према проценама које су изнете, тамо је активно око 1.000 талибана, који су отпор почели да пружају тек данас, другог дана офанзиве. Како јавља Си-Ен-Ен, убијено је 27 талибанских бораца, у размени ватре је погинуо један амерички маринац, док је један Британац страдао од мине. Талибански представник је међутим саопштио да су њихови губици само шест бораца, а према њему, убијено 190 НАТО војника.

Ова офанзива, о којој са лица места извештава и поприлична екипа овдашњих медија, описује се и као модел и формула за окончање рата, пошто до маја у Авганистану буде распоређено још 30.000 америчких војника чиме ће број Американаца под оружјем тамо достићи бројку од 100.000.

Операција наиме има четири фазе: „очисти, задржи, изгради и пренеси”, при чему је кључан последњи елемент. Пошто се, наиме, протерају талибани, одмах ће бити успостављена нова авганистанска власт (у приправности су нови гувернер, административни апарат и полицијске снаге) и почети обнова, како би се становништву показало да ће им бити боље него са побуњеницима. У подручју ће као главна безбедност бити авганистанска војска, којој ће НАТО трупе бити само „подршка”.

Успостављање нове домаће власти се, међутим, сматра најслабијом кариком у овом ланцу: овдашњи медији у својим анализама подсећају на телеграм америчком амбасадора у Кабулу упућен председнику Бараку Обами док је јесенас припремана нова стратегија за Авганистан, у којем он предочава да у земљи нема стручног и некорумпираног административног кадра, док председник Карзаи и његово окружење „не желе да се Америка повуче, већ само да и даље инвестира у Авганистан”.

Указује се и да протеривање талибана из њиховог главног упоришта неће битно утицати на њихове војне способности, с обзиром да је њихов командни кадар углавном на пакистанској страни пограничног подручја, одакле се планирају диверзије, организују финансије и дају инструкције „гувернерима у сенци” које наводно имају у свакој авганистанској покрајини, осим у Кабулу.

М. Мишић