Пријављено се продаје

Нада Буњак, jедан од наследника виле "Буњак", била је веома  разочарана кад је отворила новине и угледала проспект Агенције за приватизацију где је објављена продаја њене дедовине. Исто осећање дели и Маргита Милетић, један од наследника виле "Томовић" у Матарушкој Бањи.

Осим ове две наследнице, на ове виле претендују и неки страни држављани. Поједини од њих би желели да, након повраћаја имовине, инвестирају у те лепе куће.

Наследник хотела "Праг" у Београду Димитрије Костић такође је прочитао у новинама проспект да се припрема продаја овог хотела површине од 2.744 квадрата. Он претпоставља да ће хотел бити продат познатом купцу и то по доста нижој цени него што је његова права вредност.

Наследници вила "Буњак" и "Томовић" у Матарушкој Бањи поднели су Републичкој дирекцији за имовину захтев за евидентирање одузете дедовине након Другог светског рата. Некако у исто време Агенција за приватизацију је објавила проспект за продају ових национализованих вила које се налазе у саставу друштвеног предузећа Матарушка и Богутовачка бања, природно лечилиште и одмаралиште.

 Пријављивање одузете имовине и проспект за продају обављени су у исто време, неколико дана пре истека рока за пријављивање одузете имовине.

Не знамо да ли ова подударност има много везе са случајем, сем што може да наведе на питање: Шта се догађа између сад важећег Закона о пријављивању и евидентирању одузете имовине и другог, који тек треба да буде усвојен, а реч је о Закону о повраћају одузете имовине?

Купују без власника

Многи наследници који потражују своју дедовину, попут Наде Буњак и Маргите Милетић, страхују да ће њихова имовина бити приватизована, будући да се увелико припрема продаја ових национализованих вила у Матарушкој Бањи, као и хотела "Праг" у Београду, који има јединог правног наследника Димитрија Костића.

Раде Шевић, из Агенције за приватизацију, каже да се приватизација обавља већ пет година, иако није донет Закон о реституцији. Е, сад да ли је то у реду или не, то је питање за Министарство привреде које одређује политику и стратегију приватизације. "Ми смо оперативни орган који спроводи Закон о приватизацији који је изгласан у скупштини", коментарише он.

"Дакле, то није прича од јуче. Имамо јасну комуникацију са Мрежом за реституцију и Лигом за заштиту национализоване имовине. Свим купцима где постоје стари власници који полажу право на имовину, то им предочавамо. Упознамо купца да постоји неколико власника и да сви они имају право на имовину која им је национализована, али да још није донет Закон о реституцији. Многи купци пристају на ту солуцију и купују некретнине без знања власника. Али, то опет зависи од случаја до случаја", објашњава Шевић.

Закон о приватизацији је то питање регулисао на тај начин што је формирао Фонд за реституцију у који се слива новац од приватизације, тако да ће у одређеним случајевима стари власници, односно њихови наследници бити обештећени.

Враћање у натури

Међутим, поједини наследници не желе обештећење у новцу. Они траже одузету имовину у натури, као Нада Буњак, Маргита Милетић и Коста Димитријевић.

Њима није јасно чему онда Закон о пријављивању и евидентирању одузете имовине, ако се њихова дедовина продаје, што је јасан сигнал да им се неће вратити у натури, убеђени су они.

"Закон о евидентирању имовине не штити наследнике", категорична је Нада Буњак. Како каже, обратиће се и Савету Европе и упознати га да се крши основно право на поседовање приватне имовине у Србији, која може да се врати у натури. Ова огорчена наследница сумња да држава жели да их обештети без неких већих трошкова.

"Основано сумњам да држава игра ружну игру са наследницима. Тражи све могуће начине да им не врати имовину у натури, као што је мој случај. Вероватно трага за неким повољнијим решењем, који неће бити велики трошак за њу. Овај Закон о пријављивању и евидентирању имовине и није ништа друго до куповина времена", каже она.

Координатор Мреже за реституцију Миле Антић коментарише да објављивање проспекта за продају вила у Матарушкој Бањи и хотела "Праг" у Београду није ништа друго него покушај растакања имовине која је већ пријављена. Постоје и други  наговештаји продаје пословног простора након пријављивања и евидентирања имовине, попут оног на Обилићевом венцу у Београду величине од 400 квадрата.

"Било какво стицање такве својине без сагласности власника, а нарочито када су се власници идентификовали, није савесно стицање својине. Уколико влада буде одуговлачила са доношењем предлога закона о реституцији, Мрежа ће по хитном поступку тражити да се донесе закон о забрани промета евидентиране имовине", наглашава Антић.

Помоћник директора Републичке дирекције за имовину Милица Ђорђевић каже да се подаци из пријава за евидентирање одузете имовине убацују у електронску базу података ради процене њихове вредности. На основу овог регистра национализоване имовине сачиниће се правни оквир Закона о реституцији.