На Блеровом трагу

Тонију Блеру могло би се догодити да постане први британски премијер под истрагом у време мандата. Ма како ово звучало бизарно, ништа више није искључено после прексиноћног хапшења и пуштања (уз кауцију) и јучерашњег поновног привођења Блеровог блиског сарадника лорда Левија, чиме је вишемесечна афера у Британији са продајом племићких титула експлодирала до неслућених размера. Толико да је трпела и дипломатска активност.

Наиме, у дану када је израелским нападом на Либан запретила обнова ратног сукоба на Блиском истоку, лорд Леви, иначе специјални Блеров изасланик за тај део света, није имао времена за посредничке задатке. Уместо да је евентуално већ на путу, 62-годишњи власник племићке титуле и луксузне виле у северном Лондону, уједно и главни лабуристички лобиста, нашао се јуче поново притиснут непријатним питањима полицијских инспектора око начина финансирања странке и околности да су неки од најдарежљивијих новчаних приложника накнадно изабрани у Дом лордова. Што природно поткрепљује сумње да су, помажући владајућу партију, себи купили место у Горњем дому Парламента.

Све странке, не само у Британији, испомажу се финансијским средствима богатих симпатизера, али управо да би ствари биле чисте и избегла се корупција у најбуквалнијем смислу, британски закон, на снази још од двадесетих година протеклог века, обавезује странке да објаве донације у вредности изнад пет хиљада фунти. Постоји, међутим, и занимљива финеса – да се та обавеза на односи на позајмице које се дају под комерцијалним условима.

Афера у острвском државном врху избила је на инсистирање посланика из мањих странака, из Шкотске и Велса, да се испита како то да се међу кандидатима за Дом лордова налазе и четворица бизнисмена који су лабуристима уочи прошлогодишњих парламентарних избора дали позајмице од четири милиона фунти (док је укупна сума зајмова од 12 бизнисмена износила 14 милиона фунти).

Када је прича избила у јавност један од зајмодаваца је признао да му је управо лорд Леви сугерисао да прећути своју улогу, односно да пред Комитетом за именовање у Дом лордова не помиње позајмицу. А да је цела ствар држана у максималној дискрецији говори и чињеница да су за позајмице осим Блера знала само још тројица људи, али не и, рецимо, министар финансија Гордон Браун. Уз чињеницу да је Блер евидентно хтео то да прикрије и од својих сарадника који би по природи посла морали да знају откуд потиче новац и куда иде новац, неизбежно се поставља питање зашто је то чинио и ко је све од тога профитирао?

Лорд Леви, који и приватно одржава пријатељске везе са премијером и редовно са њим игра тенис, у свему томе имао је специјална задужења. Он је био тај који је анимирао будуће зајмодавце, а да ли им је нудио и неке посебне аранжмане – утврдиће истрага. Без обзира на то што је представник владе одбио да коментарише Левијево хапшење, остајући при тврдњи да је то "партијска ствар", у медијским извештајима се запажа да ће Блеру бити готово немогуће да избегне суочавање са истражитељима. Истрага Скотланд јарда обухватила је, иначе, и друге странке, али ситуација за лабуристе је најделикатнија и најнепријатнија управо зато што су као странка на власти највише у ситуацији да средства и утицај употребе и злоупотребе.