Мамипара за несаницу

НОВИ САД – Случај новосадске пензионерке Ванде Цого ових дана вероватно ће многе натерати да добро промисле пре што се, седећи испред телевизора, лате телефона и одлуче да опробају срећу или прекрате своје слободно време.

Госпођа Цого, која је већ 11 година у пензији, приметила је, као и многи други телевизијски гледаоци у последњих неколико месеци, да све више људи учествује у такозваним мобилним квизовима. У њима се директно из фотеље и на позив глагољивих водитеља за већу или мању своту новца погађају бројеви, слова, познате личности, боје разних предмета, решавају укрштенице...

Новосадској пензионерки ђаво није давао мира и одлучила је да покуша да увећа своју пензију од 11.000 динара користећи своје знање у решавању тих квизова и питалица.

– Пратила сам програме разних телевизијских станица, како новосадских, тако и београдских. Питања су за моје образовање била исувише лака, а није ми тешко падало ни окретање понуђених телефонских бројева – каже у разговору за наш лист.

Ипак, наша саговорница није до краја била упућена у ову забаву због које је недуго потом, уз горко кајање, пролила море суза. Главни разлог су телефонски бројеви "Телекомовог" такозваног интелигентног сервиса који, зависно од договора телевизијске куће, односе и по 60-70 динара за један позив.

"Ја нисам била неупућена у високу цену појединачног позива. Али, нисам знала, нити сам од тих водитеља чула да се наплаћује сваки регистровани позив. Мислила сам да се плаћа једино када вас укључе у програм. А мене нису укључили никада. Мислила сам да, ето, баш немам среће. Али, мирно сам спавала."

Тако је било све док јој се из Телекома није јавила службеница из надлежне службе да је обавести и опомене да је само за пет дана на њеном броју направљен рачун од 18.000 динара. Прави шок је, међутим, доживела тек сутрадан, када су јој рекли да телефонски рачун за претходни месец износи чак око 77.000 динара! Ухватила се за главу и умало се није онесвестила. Ноћима ока није склопила. Из Телекома су најпре обећали да ће јој помоћи поделом рачуна на 24 месечне рате. Али, када је обећање требало испунити, предомислили су се. Рекли су да долази у обзир највише десет рата.

Ванди то није одговарало и одлучила је да узме кредит од банке од 1.200 евра у динарској противвредности како би платила дуг Телекому који је у међувремену достигао око 100.000 динара. У наредне две године од своје скромне пензије месечно ће морати да враћа по 55 евра.

Ванда Цого није усамљен пример. Она је само била довољно храбра да укаже на свој случај. У Дирекцији за услуге Телекома "Србија" рекли су нам да сличних примера има све више у многим градовима, додуше с мањим цехом. Кажу, међутим, да Телеком није нимало за то крив.

– С правним лицима, у овом случају телевизијским станицама, ми потписујемо уговор. Добит од позива такозваних интелигентних бројева најчешће делимо у односу пола-пола. Кад је реч о великим корисницима, уступамо им 60 одсто прихода. Коришћење бројева је по правилу на неодређено време, ценовник унапред дефинисан, а могућност употребе је обично после месец дана од подношења захтева. Корисник треба да испуњава основни услов као и за прикључење фиксног броја, а то је да има обезбеђен прикључак на мрежу – рекла нам је Гордана Арсеновић, задужен у Телекому за ову врсту пословања.

Она, међутим, упозорава да Телеком нема, нити може да има увид у начин на који претплатници ових бројева, у овом случају телевизијске станице, те бројеве и користе. Посебно за све актуелније квизове, слагалице и сличне играрије.

У појединим телевизијским станицама које емитују овакву врсту забаве кажу нам да "цака" није у тежини задатка или питања, већ у томе колико ће водитељ бити вешт и својом причом, доскочицом, вицевима, а често и песмом, замајавати гледаоце док се не накупи довољно новца да посао буде исплатив.

– Нико не зна да ли у међувремену позиви стижу или не. Тако се водитељ расприча и по 15-20 минута, па тек онда укључи неког гледаоца. Дотле се "накупи" доста позива и новац за награду је тек симболична сума у односу на стечени профит. Понекад задатак и не буде решен, па телевизијској кући припадне још већа свота. За то време гледаоци се надају да ће их на основу регистрованог позива неко назвати и пружити им шансу, али се увек преваре. Неки помисле да тог пута нису имали среће, па зову поново и тако унедоглед, надајући се таличном позиву. Очито је у таквој нади живела и госпођа Ванда, неупућена да се сваки регистровани позив наплаћује – био је искрен колега из једне гледаније новосадске телевизијске куће.

Социолог мр Жолт Лазар, са Одсека за социологију Филозофског факултета у Новом Саду, ову појаву објашњава више проблемом нашег друштва у процесу транзиције, у коме је изражен проблем недостатка непосредне комуникације међу људима, него жељом да се у тим разним играма добије новац.

– Наше друштво у транзицији има проблем што људи не умеју да комуницирају. Из социјалистичког уређења, које је карактерисала већа комуникативност, ушло се у друштвену трансформацију у којој се људи лакше одлучују за контакт са медијима него једни с другима – указује мр Жолт Лазар.