Kризa и неке наше заблуде

После заблуде да ће Србију и српску привреду светска економска криза заобићи, већ дуже време нам се намеће нова - да се привреда опоравља и да се кризи ближи крај. Међутим, статистички подаци и други индикатори указују на нешто друго.

Према резултатима Републичког завода за статистику, индустријска производња у децембру прошле године била је нижа него у истом месецу 2008. за 1,3 одсто, тако да смо целу 2009, у односу на 2008, завршили са смањењем производње од 12,1 проценат. Још један податак указује да нема јасних сигнала да је индустријска производња ушла у опоравак. Када се индекс индустријске производње десезонизира, прошлогодишња децембарска производња је била мања од новембарске за 0,1, а у прерађивачком сектору чак за 0,8 процената. Дакле, може се говорити само о заустављању осетнијег опадања индустријске производње, а не о њеном трајнијем опоравку.

Да привреда није ушла у трајнији опоравак, потврђују и подаци о спољнотрговинској размени. Десезонизирани индекс каже да је у децембру 2009, у односу на новембар, извоз био мањи за 1,6, а увоз за 10,5 одсто. Целу прошлу годину завршили смо са извозом мањим за 24,0 и падом увоза за 31,9 процената, рачунато у доларима. Додуше, дефицит спољнотрговинске размене је смањен за 39,2, али је у еврима и даље висок и износио је 7,237 милијарди. Очито, и на основу ових неколико података, не наслућује се почетак опоравка српске привреде.

Просечна зарада запослених, без пореза и доприноса, у децембру 2009. године износила је 36.789 динара. Номинално је била већа него у одговарајућем месецу 2008. за 7,1, а реално за 0,5 одсто. Целу прошлу годину завршили смо са нето зарадама већим номинално за 8,8, а реално за 0,2 процента. Истовремено се суочавамо с проблемом да се нето зараде запослених већ месецима не исплаћују за више од 100.000 људи, што све учесталије доводи до штрајкова, посебно у лоше приватизованим фирмама, где послодавци остварују профит иако су плате трошак који они очито тешко прихватају. Уз то, пензије су целу годину биле замрзнуте, при чему су трошкови живота у целој 2009. години порасли за 8,8 процената. То све указује да и у погледу животног стандарда становништва, још увек нема сигнала о побољшању.

И други индикатори не сигнализирају опоравак српске привреде. Према подацима НБС, на дан 19. јануара 2010. године било је блокирано 66.348 правних субјеката и предузетника, са износом замрзнутих средстава од око 261 милијарде динара. Очито, неликвидност је јако изражена, при чему се око половине укупних дуговања привреде односи на 25 великих дужника, које чине предузећа у приватном и државном власништву. Углавном се ради о монополским и олигополским структурама и увозним предузећима, која користе свој положај на тржишту да дугове плаћају кад хоће и колико могу. Укупан дуг привреде крајем 2009. године износио је 19,7 милијарди евра, од чега је 10,9 милијарди спољни дуг. Овоме треба додати и знатна дуговања државе према привреди и становништву. Све ово заправо генерише неликвидност, која отежава опоравак привреде. Исто тако, мала и средња предузећа била би далеко ликвиднија кад би им велики дужници редовно измиривали обавезе. У таквој ситуацији, држава толерише и неизмирење плата, пореза и доприноса запослених у многим предузећима. Њени порески и инспекцијски органи не санкционишу предузетнике који се према радницима и држави тако понашају. Стога није случајно да су прошле године дуговања према пензионом и социјалном осигурању износила 120 милијарди динара, што је чак нешто изнад укупног дефицита буџета за ту годину.

Криминал и корупција су такође велика препрека бржем привредном развоју и извлачењу привреде из кризе, јер блокирају, односно ангажују велика финансијска средства, која се извлаче из нормалних токова репродукције. Надајмо се да ће најављени обрачун с криминалом и корупцијом донети одговарајуће резултате, али за све треба времена, а оно је наш доста оскудан ресурс.

магистар економије,истраживач тржишта у пензији