Руски милијардери удвостручили богатство

Од нашег дописника 
Москва, 15. фебруара – Руски милијардери су током прошле године, иако криза још није прошла, успели да удвоструче своје богатство. Ако се сабере капитал само првих десет на списку богаташа добија се 149,3 милијарде долара што је више од половине планираних прихода у руском буџету за ову годину. То је још далеко од онога што су имали пре кризе (221 милијарду), али и двоструко више него прошле године када је њихово укупно богатство износило 75, 9 милијарди долара. 

Читаве прошле године аналитичари су готово свакодневно пратили стање на берзама и израчунавали вредност капитала овог или оног богаташа проглашавајући их губитницима године, деценије, века... У суштини њихови рудници, фабрике, нафтни извори и остала имовина никуда се нису денули, само је њихова вредност другачије процењивана зависно од тога колико би коштали кад би се у том тренутку продавали.

Тржиште акција у целом свету је тада нагло пало, цене акција су биле толико ниске да су „јадни” олигарси морали да се довијају на разне начине како не би продавали своју имовину у бесцење. Држава (тако се радило у целом свету), уложила је огромне суме новца како би вратила њихове дугове и тако спречила да компаније банкротирају, а стотине хиљада радника остане без посла.

Појавила се и категорија предузећа која је названа „сувише велики да би банкротирали”, а таквих у Русији има много – довољно је као пример поменути „Аутоваз”, фабрику аутомобила „лада”, у којој ради више стотина хиљада радника. Влада је улагала новац и у бројне компаније које производе стратешке сировине (а руски олигарси су се углавном и обогатили на нафти, алуминијуму, угљу...) и тако је заправо сачувала њихово богатство.

Ипак је дошло до извесне селидбе капитала – за кредите који су узимали од државе или приватних банака (којима је опет држава позајмила средства) олигарси су морали да заложе одређени број акција, па су неке прешле у туђе руке, па зато данас у Русији има 77 доларских милијардера, што је за трећину више него почетком 2009. Један број „нових” су, заправо, „најсиромашнији” стари олигарси, којима је криза тада муњевито истањила новчанике па су прешли у категорију милионера, а сада, кад се одвија процес супротан од оног који је забележен крајем 2008. и почетком 2009. године, кад акције свакодневно расту, они су се просто вратили у старо друштво, на списак часописа „Финанс”, међу 500 предузетника чија је имовина већа од 100 милиона долара.

Јунаци прошле године били су они који су, као Михаил Прохоров, успели да продају своју имовину пре кризе, и да онда, за кеш, јевтино покупују акције оних који нису могли да сервисирају дугове.

На првом месту новог списка руске финансијске елите, први пут се нашао Владимир Лисин, председник савета директора Новолипецког металуршког комбината, са 18 милијарди и 800 милиона долара.

На другом је прошлогодишњи фаворит Михаил Прохоров са око милијарду долара мање, а на трећем Роман Абрамович са око 17 милијарди долара. Економисти су израчунали да му је то довољно да следећих 100 година издржава лондонски „Челзи”.

Није лоше прошао ни Олег Дерипаска који је успео да сачува своје основне активе захваљујући својој способности и вештини да репрограмира дугове, али и подршци државе. Акције његовог „Русала” на берзи у Хонгконгу инвеститори су ових дана проценили на више од 20 милијарди долара.

Критеријум по коме је „Финанс” правио листу најбогатијих је цена пакета акција последњег дана у години (зато на њему нема Дерипаске).