Трговина на калдрми

"Добродошли у тезгоград", требало би да пише на Главној железничкој станици престонице. Такав утисак стичу путници намерници већ после неколико сати боравка у нашем граду. Улични продавци окупирали су и овог лета тротоаре, постављајући импровизоване тезге у околини Зеленог венца. Просечном трговцу друмског типа потребна је само картонска кутија средње величине, у зависности од врсте и количине робе, а понекад је и гола земља добра подлога за понуду разних артикала.

А шта се све нуди? Тешко је набројати. Од разнобојних брусхалтера, уредно сложених на основу величине корпе, до свих осталих врста доњег веша, турпија, електроматеријала, ножева, сатова, парфема… Цене су 50 до 500 динара. Међутим, има и оних који су се "отцепили" и поставили робу даље од шире околине "Зелењака".

Слободан Петровић, симпатични чичица, поставио је двадесетак лепих дрвених хоклица на расклапање у Улици царице Милице, на самој граници са Кнез Михаиловом. Једну је искористио за седење, а поред ноге му стоји пивце, познато по надимку "рогоња".

– Морам ово брзо да продам, већ сам купио карту за Крушевац, одатле сам родом, побеже ми воз. Дошао сам у посету сестри, па реко′ да продам столице док могу – каже Слободан. Цена је приступачна, 250 динара, за лепо дизајниране хоклице. Не дира га полиција, каже Слободан. А ионако путује.

У парку код Економског факултета, чувеног по дамама што углавном "раде" у ноћној смени, јуче око подне била је прилична гужва. На кутијама махом ситнија роба, упаљачи, парфемчићи… Двојица момака тамније пути заједно продају два пара сандала, и то им је целокупна понуда. Поред њих, довитљиви продавац се сетио да стави обичну кућну вагу за мерење килаже, наплаћује 10 динара по измереној муштерији. Вага је намештена на минус пет килограма, тако да мање пажљиви човек који стане на њу може да буде срећан зато што је, неким чудом, напрасно смршао.

На Зеленом венцу ниче најмодернија пијаца на Балкану, а у њеном подножју, дуж Каменичке улице стари продавци још одолевају удару нове грање. Као и увек, велика гужва, купци се једва мимоилазе. Босоноге продавачице са осмехом нуде јевтину робу. Много је боља понуда него код Економског, нема шта нема. Један трговац практично је отворио супермаркет на само два квадратна метра калдрмисаног сокака. Четке за бријање, гајтани, осигурачи, славине, и све то са клизаним ценама.

– Пошто шрафцигер? Не знам, 50 динара – каже човек.

Низ Каменичку улицу слива се вода, не би ли спрала кораке хиљада Београђана који свакодневно туда шпартају, како би купили основне потрепштине за мале паре. Недалеко од човека који и ликом и изложеним артиклима неодољиво подсећа на Дел боја из серије "Мућке", стајао је човек који је продавао тек упецане, свеже рибе. Још су се праћакале у гајби.