Утицај адитива на здравље

Да бисмо знали шта уносимо у организам, потребно је обратити пажњу на декларацију производа јер сваки артикал у оригиналном паковању, сходно законским прописима, мора имати исписан састав производа укључујући и адитиве означене Е-бројем. Да би у организам унели што је могуће мање адитива потребно је храну базирати на свежим непрерађеним намирницама, али треба водити рачуна о потребном дневном уносу беланчевина, масти и угљених хидрата, како би се осигурале дневне потребе организма за неопходним нутритијентима, каже за „Потрошач” проф. др Станиша Стојиљковић, шеф катедре за хемијско-инжењерске науке Технолошког факултета у Лесковцу и предавач у Школи јавног здравља Медицинског факултета у Београду.

Он објашњава да је здрав организам, са уравнотеженим системом дисања, прераде хране, транспорта крви и других течности, хормонским и менталним склопом спремнији на сопствено самочишћење, од организма код кога настају застоји у поменутим системима. Зато не треба избегавати по сваку цену производе са Е ознакама, већ треба водити рачуна о њиховој количини коју уносимо.

– Адитива има у свим производима хране, козметике, фармације, индустрије пића, обуће, одеће, као и у осталим производима у окружењу. Многе од њих као тетраметил олово бромид уносимо из продуката сагоревања такозваног оловног бензина. Испарења ламината, зидова од емулзија, боја и лакова, продуката цигарета, вештачких освеживача простора, поготову аутомобила, козметичких мириса, шампона, помада, пасти и те како утичу на блокирање процеса у организму – додаје проф. др Станиша Стојиљковић.

(/slika2)Ако поједемо коцку шећера и попијемо чашу воде задовољићемо потребу за слатким. Међутим, ако поједемо неки слаткиш са вештачком аромом етилванилином или неким другим такозваним вештачким мирисом павлаке, нећемо задовољити организам, јер ће наши неуротрансмитери бити заварани и ми ћемо осећати потребу за већом количином слаткиша са вештачком аромом, каже проф. Стојиљковић.

Слично је и са сланим грицкалицама које садрже мононатријум глутаминат Е-621. Он је вештачки појачивач укуса и најчешће се додаје зачинима са поврћем, сланим грицкалицама које дајемо малој деци.

– Он веома брзо преко слузокоже уста улази у крвни систем и изазива нежељене последице. То је најчешће отицање крајника – улазног лимфног система. Поред тога велика количина сланих грицкалица са мононатријум глутаминатом ремети рад јетре и биларног система деце, што резултује падом имунитета и честим инфекцијама респиративног система – објашњава наш саговорник.

Адитиви који се употребљавају у индустријској производњи хране су материје које се уобичајено не конзумирају, нити су типичан састојак хране. Те материје су одређеног хемијског састава и храни се додају у току производње, припреме, обраде, прераде, обликовања, паковања, транспорта и чувања.

Адитиви доприносе уједначеном квалитету производа, понуду намирница чине независном од годишњег доба, омогућују производњу јефтиније хране и њено складиштење. Средства за конзервисање, на пример, спречавају или успоравају размножавање микроорганизама који могу узроковати кварење хране.

Међутим, неке врсте прехрамбених адитива с разлогом се доводе у везу са здравственим ризицима, посебно код осетљивих особа (са ослабљеним имунолошким системом), деце и болесника. Зато је врло важно да потрошачи имају потпун увид у сировински састав производа, укључујући и све врсте адитива. Нажалост, још недостаје потпуна информација о адитивима и њиховом утицају на здравље људи.

------------------------------------------------

Бољи увид у састав

Адитиви у храни мењају изглед намирнице (боју), мењају укус (појачивачи укуса, ароме), повећавају запремину производа (средства за нарастање у хлебу) и др.

ЕУ норме захтевају да се већина адитива која се користи за припремање прехрамбених производа јасно означи у листи састојака, било по имену или Е-броју. Ово омогућује потрошачима бољи увид у оно што купују и већу могућност избора. Сваки адитив коме је додељен Е-број практично има сертификат да је прошао сигурносни тест и да је одобрен у ЕУ.

------------------------------------------------

Ко и како регулише употребу прехрамбених адитива?

(/slika3)Употреба адитива регулисана је Правилником о прехрамбеним адитивима, који мора бити усклађиван с прописима Европске уније. Правилник садржи попис допуштених адитива (листе прехрамбених адитива), на којем се налазе многи који су саставни део непрерађених природних намирница (нпр. каротени, лимунска киселина или пектин), али и материје којих нема у природи, попут азо-боје или средстава за заслађивање, нпр. аспартам (Е951) и цикламинска киселина (Е952).

Правилником су одређене и групе и врсте намирница којима је дозвољено додавати адитиве, и услови под којима се адитиви и њихове мешавине могу додавати храни (нпр. адитиви морају бити на листама Правилника, њихова употреба мора бити технолошки оправдана, а додате количине у прописаним границама. Ако количина адитива није прописана, важи начело поштовања добре произвођачке праксе (ДПП).

Адитиви и њихове мешавине наведени у листама Правилника морају у погледу здравствене исправности задовољавати прописе Европске уније, а ако нису усклађени с тим прописима онда се уређују према захтевима Светске здравствене организације и Организације за пољопривреду и исхрану – Codex Alimentarius Commission WHO/FAO или Европске фармакопеје.

-------------------------------------------------------

Из Центра за елиминацију алергија

Критични производи без паковања

Широка употреба вештачких додатака храни све више код грађана изазива различите здравствене проблеме, каже за „Политику” др Татјана Пужић из Центра за елиминацију алергија у Београду. Према њеним речима, најкритичније су намирнице које нису упаковане и немају декларацију због чега је немогуће утврдити да ли су у њих додати адитиви и у којој количини.

– Различите су тегобе због којих се пацијенти јављају. У нашем центру специјалним методама (тестним ампулама) утврђујемо на које хемикалије пацијенти реагују. Могу то бити конзерванси, киселине, емулгатори, антиоксиданси… и ми им тачно нагласимо шта је то што код њих ствара проблеме и у којим производима се ти вештачки додаци налазе.

Како каже др Пужић, највише проблема праве згушњивачи у пекарској индустрији. Има их у хлебу и пециву и не знамо више да ли постоје пекаре које их не употребљавају. То је и разлог што је, рецимо, крофна коју спремите код куће свежа само тог дана, док она коју купите може да се једе три дана јер се додају велике количине адитива – објашњава наша саговорница.

Према њеним сазнањима, у београдској општини Земун, постоји пекара на чијим вратима је истакнуто обавештење да се у производњи њихових пецива користи доста различитих врста адитива. Обавештење буквално гласи „XXL адитиви“, а пекара се на овакав корак одлучила јер су се купци жалили.

Овакви вештачки додаци, према речима др Пужић, неће изазвати тренутан, акутан проблем, него хроничне тегобе на дуже стазе. Она саветује купце да читају декларације и обрате пажњу на производе којима се додају вештачке боје којих, иначе, има у пићу, храни, лековима, сирупима за децу и козметици.

– При бирању млека и млечних производа најбоље је изабрати произвођаче који имају све стандарде и затворен процес производње. Тако на тржишту постоје производи на којима је црвеним словима истакнуто да су „без глутена“, а на другима тог обавештења нема. Дакле, требало би бити обазрив и читати декларације – каже др Пужић.