Поновци из историје

РОШЦИ на КАБЛАРУ – Мирис одоцнеле планинске липе у школском дворишту вратио је остареле Кабларце у младост и причу како је, после оног рата, у скамијама сваког дана седело 105 ђака, подељених на три разреда. То, веле, беше у јесен 1918, а петнаест година касније само у први разред уписано је 130 малих брђана.

Тачно стотину лета после отварања школских врата у Рошцима, директор школе Гордана Каранац рекла нам је да је прошлу годину овде завршило 47 ученика од првог до осмог разреда, бранећи будућност једним добрим податком:

– На јесен ћемо имати деветоро, а следеће године једанаесторо првачића.

Петровдан је сеоска слава у Рошцима а завичајно друштво из Чачка спојило тај податак са чињеницом да је школа основана 1906. године, па од свеца начинило још лепши празник на планини. И у школи, необичној по томе што до ње више путују учитељи него ђаци.

– Ученици долазе из три села са Каблара, Рожаца, Јанчића и Врнчана, затим из Гојне Горе у општини Милановац и пожешког села Горње Добриње. Наставника има 13 и сви путују из Чачка, а овде живи само помоћна радница Љиљана Михајловић – каже нам директорка.

На благи дан у Рошцима се, дабоме, појавио и месни парох Георгије Добросављевић (72). Један од ретких духовника Српске православне цркве који има места у оба верска реда – свештеник је на Каблару и калуђер – игуман манастира благовештење у Овчар Бањи – четврт века је са кабларским светом, из дана у дан.

– Ову парохију добио сам 1981. године, има око 400 кућа и, жали Боже, све се више гасе. Прошле године овде сам обавио два крштења, ни једно венчање и 25 опела – присећа се архимандрит.

Који час касније, чашицом добре кабларске ракије поштовање му је указао Желимир Теофиловић (50) директор земљорадничке задруге "Каблар" у Рошцима. Кућа му је недалеко, у Врнчанима, 28 година ради у задрузи, и у глави чува повест овог краја.

– Врнчани, Рошци и Јанчићи имали су 1971. године 2.000 душа, данас је остало тек 800 житеља, остарелих. Пролетос је, само за један месец, угашено пет домова у Никитовићима, Антонијевићима, Аћимовићима и Колаковићима, један за другим поумирали су старци чуваркуће – приповеда Желимир.

Затим се латио свог, здраворазумског закључка:

– Сви смо завршили ову школу и сви смо поновци из историје. Она нас учи да, ако неког народа нема на броју, неће га бити никако.

Првих 70 лета рожачка школа провела је као свој господар, али је 1976. године, због малог броја ђака, припојена Осмогодишњој школи "Божо Томић" из Пријевора, у подоножју Каблара. Тако је и дан-данас, али ће за време овог распуста неки нови обичаји оживети планинске учионице на 704 метра надморске висине.

Европска агенција за реконструкцију одлучила је да у школи отвори еколошки камп не би ли, истовремено, био подстакнут економски развој Рожаца и околине. Пројекат је поверен невладиној организацији "Хоризонти" из 22 километра удаљеног Чачка. ЕАР ће уложити 109.190, а општина Чачак 38.100 евра у опремање ученичког центра у селу, са 40 лежаја и опремом.

Млади људи из "Хоризоната", који су се управо дали на опремање кампа, на петровданском весељу објаснили су шта се то спрема у селу:

– Циљ је да се деца, која ће боравити у овој школи за време распуста, упознају са европским вредностима и стандардима у заштити животне средине. И, да се развија позитивни културни образац код младих.