Нема бора – нема љутње

Већ дуго се збијају шале на рачун особа испегланих ботулином да „залеђена” лица не могу да искажу емоције. Сада је стигла научна потврда да инјекције младости заиста смањују могућност да се разумеју и изразе поједина осећања, али вест је за присталице ове козметичке методе ипак добра: ако не могу да се намрште, мање ће и да се љуте.

Дејвид Хавас, са Универзитета Висконсин у Медисону, пошао је од познате теорије у психологији да изрази лица могу да произведу исто осећање које показују, јер лице шаље мозгу повратне информације и изазива емоционални одговор (хипотеза фацијалног фидбека). Преведено, ако се насмејете на силу, бићете бар мало срећнији. И обрнуто, ако се намргодите, ето нервозе и негативних осећања.

Хавас је успео да докаже да је ефекат ботокса још шири. Он је окупио 40 добровољаца који су планирали да се подмладе на овај начин и дао им да прочитају реченице које су одражавале снажне емоције љутње, туге или среће. Испитаници су имали задатак да притисну тастер чим схвате смисао реченице. Онда су вежбу поновили две седмице пошто су примили ботокс. Испоставило се да су реченице са срећним садржајем одмах разумели. Али за оне које одражавају љутњу или тугу било им је потребно више времена сада када су им били парализовани мишићи помоћу којих су изражавали та осећања. Резултати су представљени на годишњем састанку једног америчког удружења психолога.

Ово је прва студија која показује да ботокс утиче на способност да се разуме емоционална садржина језика. Кашњење у реакцији се мери секундама, али је у свакодневном животу довољно да помислимо да саговорник није разумео шта хоћемо да му кажемо. То значи да се „ботоксиране” особе излажу извесном ризику да саговорник помисли да, иако изгледају лепо и задовољно, нису довољно интелигентне да схвате одређене ситуације.

Одраније је познато да убризгавање токсина ботулина, у свету најпопуларнија нехируршка козметичка интервенција, утиче на изражавање емоција. Једна студија из 2006. је открила да можда чак ублажава и депресију, вероватно по истом принципу: блокирај израз који одражава тугу и нестаће и емоција која иза њега стоји.

Ново истраживање могло би да се сврста у шире поље проучавања такозване спознаје целим телом у оквиру когнитивне науке. Претпоставка је да тело није само независни посматрач у нашим мислима и емоцијама, већ да и њиме „обрађујемо” информације. Експерименти су, на пример, показали да се људи незнатно нагињу напред када говоре о будућности, а повлаче уназад кад се враћају на прошла времена. Или да им непознати људи делују топлији и симпатичнији ако их посматрају док у руци држе шољу топлог чаја него чашу са леденом кафом.