Месечина у Линколну

Специјално за "Политику"
Њујорк, 14. јули – Горан Бреговић са Оркестром за свадбе и сахране приредио је синоћ урнебесно весеље на сцени Авери Фишер хола у Линколн центру у Њујорку где га је одушевљена публика овацијама натерала да после званичног двочасовног концерта још читавих пола сата свира и пева на бис.

"Баш ми је драго што вам се допада моја музика", рекао је на енглеском Горан Бреговић, "па бих желео да завршим овај концерт једном песмом у којој се шалим са својим народом који много воли оружје. Уместо `Јуриш`, како ми позивамо на бој, ви обично вичете `Чарџ`, па нека сада буде тако…" И Бреговић је, заједно са тромбонима, трубама, виолинама, гитарама, бубњевима, мушким православним хором, громогласним "Бум, бум, бум, бум…" постигао уметнички делиријум пуцајући "Калашњиковим" у сали фантастичне акустике где су све столице биле распродате недељу дана пре него што је са Оркестром за свадбе и сахране дошао у Њујорк. Али, иако су биле заузете, оне су углавном остајале празне, јер публика је на ногама, играјући, и "у  дослуху" са звуковима са Балкана дочекала све нумере овог несвакидашњег догађаја. 

Спектакл је почео да личи на Кустуричино златно "Подземље" још на самом почетку, када су трубачи у опанцима, (иако је оркестар Горана Бреговића најављиван као, пре свега, ромски), кренули из позадинских ћошкова Фишер хола. И све се врло брзо, а опет спонтано и ненаметљиво, стопило у хармонију: бугарски гласови Данијеле и Људмиле Радкове, соло партије Васке Јанковске, фрула Бокана Станковића, тромбон Ивана Јовановића, гудачки оркестар из Београда, тенори и баритони мушког православног  хора… Да тај, специфично балкански, хаос има неки узвишени склад показало се реаговањем публике која га је ирационално и емотивно препознала и када су девојке запевале "Калеш бре Анђо", и када се хор у том громогласју са "Оче наш" помолио на старословенском у сред раздраганог Њујорка.

У белом оделу, танак као из времена "Бијелог дугмета", педесетједногодишњи Горан Бреговић смејао се и уживао у свакој новој доскочици и изненађењу. А њих је у овом спајању профаног и духовног, веселог и сузног "Зајке кокодајке", "Ринге ринге Раја", "Ђурђевдана" , "Аризона дрима" , "Месечине" и "Калашњикова" било на претек. Нико до сада није тако пластично успео да упозна Њујорк са духом Балкана, као синоћ магична музика Горана Бреговића. Уз маестра у белом оделу, сасвим млад, вишеструко талентовани бубњар, хармоникаш, вокални солиста Ален Адемовић, доминирао је сценом уносећи у целу причу ромску расељеничку интонацију.

Пре Њујорка цела четрдесеточлана Бреговићева дружина гостовала је под ведрим небом у Чикагу. Како је добро што Бреговић није постао професор марксизма, што му је као студенту филозофије било суђено у време Јосипа Броза Тита, написао је, поводом концерта у Чикагу, тамошњи лист "Чикаго трибјун". Они су додали да Бреговић својом музиком спаја и данас Јадранско са Црним морем, иако се истовремено распадају и последњи крњаци бивше Југославије.