Парада моћи

Како распоредити природне енергетске ресурсе, борити се са заразним болестима које косе највећи део човечанства и обезбедити право и најсиромашнијим народима да добију образовање какво краси житеље богатих земаља, главна су питања на дневном реду самита осам најмоћнијих земаља света који данас почиње у Санкт Петербургу. Не мања пажња учесника скупа који сваке године представља врхунац политичке активности великих биће усмерена и на проблеме трговине, борбе против тероризма, спречавање шверца оружја, драматичну ситуацију у Африци, као и на увек шкакљиво питање интелектуалне својине.

Северна руска престоница спремна је за велики догађај. Светски лидери већ су почели да пристижу а са њима и још око 3.000 саветника, помоћника, секретара, телохранитеља... Већ данима овде су удобно смештене многобројне новинарске екипе. Главни разговори почињу у недељу док ће се у понедељак моћној осморки, како је најављено, придружити и лидери Бразила, Кине, Индије, Мексика и Јужне Африке. Биће ту и високи представници УН, Међународне агенције за енергију, Светске банке... Укратко, Питер (како свој град називају овдашњи житељи) у наредним данима ће бити права престоница планете.

Интернет и голф

Сам град је претворен у праву тврђаву, посебно околина Константиновског дворца где ће бити одржавани главни скупови. Паркови, тргови, улице, фасаде, многобројни канали... све је током протеклих месеци дотеривано и улепшавано како ни на који начин не би била нарушена велелепност какву је у својој визији престонице носио њен оснивач руски цар Петар Први. За извештаче свих угледнијих светских медија обезбеђени су изузетни услови за рад – од бесплатних интернет-веза и телефонских линија до богато опремљеног ресторана и приручног игралишта за голф.

Главну пажњу посматрача на самиту привлачи, наравно, политичка раван петербуршких збивања. Мишљење које преовлађује јесте да ће баланс снага између Вашингтона и Москве на неки начин одредити и сам ток овогодишњег скупа. Права лавина најразличитијих оптужби и контраоптужби које су последњих месеци колале између две земље, показује да се свет полако враћа некадашњој конфронтацији на релацији САД – Русија. Додуше, понешто измењеној.

Остаје у свему утисак да америчка страна својим, често прегласним, инсистирањима на демократизацији Русије и заштити људских права (наравно онако како их тумачи запад), у ствари прикрива сопствену немоћ да заустави убрзани повратак највеће земље на свету у орбиту суперсила. О томе можда најбоље говори одлука председника САД Џорџа Буша да о свим "деликатним питањима" са својим руским колегом Владимиром Путином током овог самита ипак разговара у четири ока. "Нико не воли кад му се много држе лекције", правда се Буш.

Још један значајан моменат обележиће петербуршки скуп. Реч је о коначном, и рекло би се неминовном, пристанку САД да дају зелено светло руском придружењу Светској трговинској организацији. Амерички корак тумачи се као схватање да у деликатним светским питањима глас Москве већ сада и те како громко звучи и да га је немогуће и даље игнорисати. Наиме, Вашингтону је преко потребна сагласност па и помоћ Русије у разрешавању многих питања попут нуклеарних амбиција Северне Кореје и Ирана, као и подршка у тражењу мира на узаврелим просторима Блиског истока.

Прагматични Европљани

Ни европски лидери нису много далеко од америчког размишљања. Њих за Русију везује значајна зависност од енергената што је, на прилично драматичан начин, избило на видело приликом неспоразума руских дистрибутера са Украјином с почетка ове године. Али док Европљани инсистирају на сигурним испорукама гаса, Руси инсистирају на сигурним потраживањима, а она стижу и са других страна.

Судбоносна везаност западног и источног дела старог континента, наравно, није базирана само на размени енергената, ма којим путем и у ком правцу они текли. У свести Европљана ова чињеница је све присутнија. Зато када француски председник Жак Ширак каже да заједничка будућност подразумева и "заједничке вредности попут демократије, владавине права, људских права и слобода", то не значи да ће са тим питањима изаћи на мегдан Путину. Напротив.