Игра исправља кичму

Криву кичму, повијена рамена и избачен стомачић – најчешће последице претешке школске торбе, али и дугих сати седења пред компјутером и телевизором, др Биљана Бокан, специјалиста физикалне медицине и рехабилитације, виђа током целе године и – уредно шаље извештаје преко деце, учитељица и разредних старешина... Међутим, родитељи ове промене најчешће примете лети кад ухвате предах и на мору или купалиштима боље погледају своју децу. Онда схвате да им је дете лошег држања или погрбљено и у паници стижу у ординацију.

Докторка набраја: наша градска деца у великој већини чим се ујутру пробуде седају за компјутер, затим "уплове" у цртане филмове на телевизору, а потом их дочека школска торба тешка између седам и девет килограма (лекари нису били лењи да измере торбе својих ђака на систематским прегледима, која су иначе и послужили као основа за ово истраживање) и клупе које нису одговарајуће висине према стасу деце.

Паника је непотребна, речи ће докторка Бокан, запослена у београдском Дому здравља "Савски венац", али ће подсетити да је лето заправо идеално време да родитељи погледају своју децу и, уколико примете лоше држање и промене на кичменом стубу, потраже помоћ специјализованог лекара.

Наша саговорница је урадила истраживање којим је обухватила више од 1.000 деце која живе у градској средини и дошла до податка да 51 одсто деце има неки од деформитета кичме, а 21 одсто деформитете стопала. Код 26 одсто деце регистрована је сколиоза – повијеност кичме у леву или десну страну, али то је деформитет који се редовном корективном гимнастиком лако отклања. На срећу, како каже др Бокан, међу децом није забележен ниједан случај тежег деформитета попут великих сколиоза које захтевају операцију, ниједно дете не носи, на пример, мидер, али код огромног броја деце примећује се лоше држање: рамена повијена напред, лопатице штрче, а стомачић је избачен напред као последица слабог трушног зида. Пре само 10 година, резултати су били битно другачији: тек нешто више од 30 одсто прегледане деце имало је проблеме са деформитетима кичме и такозване дисфункције, односно лоше држање. Занимљиво је да је мање деформитета примећено код деце која, иако живећи у граду, имају срећу да јурцају по свом дворишту или неком парку, безбедном од аутомобила.

Докторка Бокан каже да у случају да родитељи примете деформитете или ако су већ добили поруку од доктора са систематских прегледа, први корак треба да буде одлазак лекару и стручно мишљење. Важно је да дете пође на корективну гимнастику, а то је могуће чак и током целог лета.

– Веома је важно децу стимулисати да се играју на сигурним површинама, без саобраћаја, као и да не избегавају фискултуру у школи. Такође, не треба занемаривати ни деформитете стопала, јер уз равна стопала у великом броју случајева долази и до деформитета пете, а то је у вези са даљом деформацијом кичме. Постоји погрешно схватање да се деформитет равних стопала не лечи пре треће године. Најважније је код лекара физијатра кренути у што ранијем дечјем узрасту – додаје докторка Биљана Бокан.