Нераспоређено само 106 ђака

По завршетку уписа у средње школе, 106 доскорашњих основаца је остало нераспоређено, а у образовним установама је остало око 10.000 непопуњених места, истакли су представници Министарства просвете и спорта на јучерашњој конференцији за новинаре у Влади Србије. Ученици који нису успели да се упишу у жељене школе мораће најкасније до 1. септембра да се одлуче за упис у једну од средњошколских установа које нису испуниле квоту.

Представници Министарства просвете и спорта су истакли да су задовољни резултатима и организацијом пријемног и квалификационог испита, и да је стигао веома мали број приговора који су решавани "у ходу".

– Задовољни смо јер мали број ђака није успео да се упише у средњу школу, а чак 84 одсто кандидата ће наставити образовање у једној од образовних установа које су заузеле прва три места на њиховој листи жеља – истакао је Богољуб Лазаревић, помоћник министра просвете и спорта.

Ове године се у специјализована одељења уписало 2.093 ђака, а у остале средњошколске установе су распоређена 78.662 школарца.

Резултати квалификационог испита су указали да су осмаци боље урадили тест из српског језика на којем су освојили просечно 14,35 бодова него из математике на коме је просечан ђак имао 11,76 поена. Математику су ове године ученици знали мало слабије него лане, док су резултати теста из српског били слични прошлогодишњима.

Према подацима Републичке уписне комисије, интересовање за четворогодишње образовне профиле веће је него за трогодишње.

Представници Министарства су указали да интересовање показује да је увођење пет нових огледних програма био добар потез, јер су места у овим одељењима махом попуњена.

Будући да су се, током прошле године, стручњаци посветили модернизовању плана и програма по којима се ради у текстилним школама, први пут је за образовни профил из области текстила (дизајнер одеће) владало веће интересовање него што је било места.

Занимање пивара привукло је ђаке у Сомбору, али не и у Панчеву где је овим послом желело да се бави свега неколико кандидата.

Број заинтересованих ђака и слободних места у школама у којима ће се, од следеће школске године, први пут изучавати јувелирски занат био је готово исти.

Од нових образовних профила, ђаци су се највише интересовали за администратора рачунарских мрежа. У школама у Београду, Земуну и Нишу за ово занимање ће се школовати само најбољи ђаци.

Увођење информатичког смера у гимназије, којим је први пут промењен концепта рада у овим школама, дало је добре резултате. У девет градова владало је велико интересовање за упис у ова одељења, а само у новом смеру гимназије у Пироту остало је неколико слободних клупа.

И даље не опада заинтересованост за школовање у медицинским и економским школама. И ове године најпопуларнија су звања фармацеутског, физиотерапеутског и финансијског техничара, а од трогодишњих образовних профила на цени су кувар и мушки фризер.

Надлежне је изненадио податак да је све мањи број школараца заинтересован за електротехничке школе у којима је остало 1.000 слободних места. Такође, статистика указује да пролази време трговаца, јер је у овим стручним школама остало чак 540 места.

Највећи број слободних места остао је у области машинства, обраде метала, пољопривреде и обраде хране. Најмање тражени образовни профили били су руковалац механичар пољопривредне технике, ауто-електричар и механичар шинских возила.

Радован Живковић, члан Уписне комисије, прокоментарисао је да су ова занимања непопуларна широм света, али да су неопходна за нормално функционисање привреде.