Уредба само за ПКБ

Нова уредба о премији за млеко Министарства пољопривреде посвађала је велике произвођаче с државом. Како и не би када правна лица, тачније предузећа, немају право на премију од 1,5 динара по литру, већ само породична газдинства. Изузетак од овог правила је правно лице с државним капиталом од најмање 90 одсто. У Србији, после силних година приватизације, постоји само једно такво предузеће, а то је ПКБ па зато нема сумње да је уредба о премији за млеко прављена и за овај пољопривредни гигант који треба да пређе у власништво Београда.

Да држава „не воли” млеко које се производи у предузећима, потврдила је и прошлогодишњом уредбом, када је из система за премије искључила сва правна лица, па и ПКБ. Шта се то ове године променило?

На то питање у Министарству пољопривреде не дају одговор. Њихово образложење за овогодишњу уредбу јесте да се „кроз премирање производње сировог млека на великим државним фармама, где су и најуочљивији резултати дугогодишњег селекционог рада, директно подстиче укупна говедарска и овчарска производња, што има непосредан утицај на обезбеђење прехрамбене сигурности становништва, као и на развој и стабилност укупне пољопривреде. На фармама поменутих произвођача је висок ниво млечности по грлу, као и хигијенска исправност сировог млека, чиме су испуњени и захтеви за обезбеђење здравствено безбедне хране”.

У Министарству наводе да је и за државне фарме (као да их има много) ограничен ниво подстицаја, с обзиром на то да корисник премије остварује право на њу ако је предао најмање 4.000 литара млека по кварталу, али не више од 3.000.000 литара тромесечно.

Велики произвођачи кажу да је одговор Министарства пољопривреде немушт и да им, заправо, ништа није ни одговорено ни образложено на њихова питања о томе зашто неко ко је сличан њима по величини производње, а различит по структури власништва, има право на премију за млеко, а они не.

Бивши министар пољопривреде Горан Живков, који сада ради као стручњак ФАО – Светске организације за храну, каже да у свету не постоји земља која селективно даје премију за млеко. Или производиш, па ти следује премија или не – па подстицаја нема.

– Ко год производи млеко, треба да добије премију. Холандски концерн „Кампина” највећи је на пример корисник премије за млеко у ЕУ. Те паре не спадају у социјалну категорију. Зашто код нас фармер треба да буде у систему ПИО да би добио премију? Ако ПКБ-у треба помоћ, нека нам то кажу и нека му влада на неки други начин да паре, а не овако што ће из премије искључити друге, такође велике произвођаче млека – каже Живков и додаје да ПКБ од Београда већ добија динар премије за сваки произведени литар млека.

Кад год се говори о неком државном давању, неминовна су поређења с другима, најчешће с регионом и ЕУ. У Хрватској премија по литру млека износи 0,55 куна или око седам и по динара. У ЕУ је политика да се смање директна давања по производу, а да се државни новац пољопривредницима даје кроз премију по грлу, хектару, преко повољних кредита за екологију, рурални развој. Тако прерачунате мере достижу и 500 евра по хектару.

И код нас се чини нешто слично. Премија за млеко је 2003–2004. године и код нас износила четири динара по литру. У међувремену прешло се и на премије по хектару које тада нису постојале. Сада пољопривредницима припада 14.000 динара по хектару и 12.000 динара по грлу (толико је било прошле године, овогодишњи износ се не зна јер уредбе још нема).

Незадовољство великих произвођача млека због тога што их је држава дискриминисала можда и не би било толико да су задовољни откупном ценом млека. А нису. Проблем ниске цене млека постоји већ дуже време и код нас и у Европи због чега су произвођачи млеко јавно просипали. Истина, тамо су власти произвођачима притекле у помоћ.

Сања Бугарски из Централне асоцијације произвођача млека Војводине каже да премија не може да има улогу компензације за ниску цену млека, већ екстрадодатак како би се унапредила производња.

– Произвођачи сада за млеко екстракласе добијају 26 динара по литру, док су производни трошкови већи од 30 динара. Просечна цена коју плаћају млекаре за све класе млека је око 20 динара по литру. А литар дуготрајног млека у малопродаји кошта преко 72 динара и не пада им на памет да смање цену. Криви су и трговински ланци и њихове марже, а нико се против њих не буни, па ни млекаре – каже Сања Бугарски.

У млекарама опет одговарају да они плаћају попут ЕУ, чији је просек 25 евроценти за литар млека екстракласе и да би већа откупна цена у овом тренутку нарушила конкурентност њихових производа.